(please scroll down for recipe in English)
Kada sam već načela temu studentskih prijateljstava, ne mogu a da ne pomenem Dekija. To je onaj koji me je prilepio da sam seljanka jer nisam volela morske plodove i onaj čija mi je mama prva otkrila špric-keks.
On je bio onaj nesrećni drugar koga je zapalo da mora da sluša sve moje žalopojke, da mu se hvalim kada mi se nešto lepo desi (“zvao me je, pogledao me je, tražio je da se vidimo”, i sve u tom stilu), da mu kukam kada mi nešto ne ide baš kako sam ja u toj svojoj mladoj ženskoj glavi zamislila (nije ni sada mnogo bolje, da budem iskrena). Sa njim sam mnoge ispite spremila, on je i bio jedan od hrabrih koji je dolazio da me poseti kada sam obolela od žutice. Čak je i pristajao da sa mnom jede, a i sada se sećam nemilog ukusa škarpine kuvane samo u vodi, koja je bila deo dozvoljene hrane za bolesnike tog tipa. Trebalo je da mi bude prava gozba u skučenom izboru hrane, a meni je bila više nego grozna, te sam se merkala ispod oka sa onim parčetom ribe na tanjiru, nemajući volje ni da počnem. Na sve to, ne znam da li da bi me kuražio ili zato što je stvarno to mislio, Deki mljacka i uživa u istom tom jelu. Diskutabilno je da li me je više nervirao on ili ono parče ribe koje je trebalo da savladam.
Kako to obično biva, život doprinese da se ljudi raziđu, da više-manje pogube kontakt, bar na redovnom nivou. Njega i njegovu porodicu okolnosti su odvele na drugu stranu Okeana, te su svoju sreću pronašli u Bostonu. S vremena na vreme smo razmenjivali neke poruke, pratili dešavanja onog drugog što preko društvenih mreža, što preko zajedničkih prijatelja, videli se par puta o nekim specijalnim proslavama godišnjica. Ove godine se udostojio (znam da će ovo da čita, pa malo da mu lupim packe zbog prethodnih nejavljanja 😉) da se javi kada je dolazio u Beograd, te smo tokom kafe nastavili da ispredamo te neke svoje studentske priče i da se smejemo preko sličnih stvari kao nekada.
Kada se neminovno dotakao bloga, pitao me je: kada ćeš da praviš Bostonsku krempitu? Ideš! Kako misliš kada, nikada je nisam ni pravila. To se tamo svuda jede, svuda je ima. Pa logično, pomislih, da Bostonske krempite ima u Bostonu, i ne treba baš mnogo pameti da se to zaključi, ali mi Deki reče da je to lokalni specijalitet koga ima svuda po Americi.
Dakle, Bostonska krempita. Slična našoj po kremu, samo ga ima manje. Peče se jedna kora, koja se seče na pola i filuje se finim, svilenkastim poslastičarskim kremom. Odozgo se stavlja glazura od čokolade. U originalu ima manje fila nego što sam ja stavila, jer sam ga ja napravila da ga ima upola više nego što je predviđeno – volim kremasto, šta ću. Kolač je nadmašio moja očekivanja: videvši ove kore, a ne voleći patišpanje baš preterano, očekivala sam nešto suvo i opterećujuće. Ama ne! Puterasta kora je sasvim lep kontrast kremastom filu. Čokolada na vrhu daje onaj fini zaokret gorčine, taman dovoljan da svemu da posebnu notu. Jako fino i dopadljivo, osvojilo je najviše ocene i kod mog deteta. U svakom slučaju, vredno to malo truda uloženog u pravljenje, dobićete jednu verziju krempite, utoliko lakšu ako vam se ne petlja sa lisnatim testom za domaću verziju.
Bostonska krempita
Kora
200g šećera
1 vanilin šećer
75g putera
1 jaje
180ml mleka
200g brašna
1.5 kašičica praška za pecivo
Fil
1/2 l mleka
90g šećera
3 vanilin šećera
80g gustina
4 žumanceta
30g putera
Glazura
100g čokolade za kuvanje
2 kašike ulja
Umutiti šećer, vanilin šećer i puter, pa dodati jaje. Potom usuti mleko i nastaviti mućenje. Na kraju dodati brašno izmešano sa praškom za pecivo i još kratko mutiti mikserom, na najslabijoj brzini (svega par sekundi, da se sjedini)
Pripremljenu smesu uliti u kalup prečnika 23cm postavljen papirom za pečenje. Peći u unapred zagrejanoj rerni na 180 stepeni 30-35 minuta.
Pečenu koru izvaditi iz kalupa, ostaviti da se ohladi i hladnu je preseći vodoravno na pola.
Od pripremljenih 1/2 l mleka oduzeti 50ml, pa ostatak staviti u šerpu, dodati šećer i zagrevati do ključanja. U činiji izmešati gustin, žumanca i odvojeno hladno mleko. Kada provri, zašećereno mleko preliti preko umućenih žumanaca (nikako obrnuto!), pa mutiti žicom kratko, tek da se sjedini. Potom celu smesu vratiti u šerpu i mešati sve vreme, dok se smesa ne zgusne. Skuvani fil preručiti u činiju i prekriti lepljivom providnom folijom direktno preko fila. U prohlađenu smesu dodati puter, pa mutiti mikserom da se sasvim sjedini i postane gladak i svilenkast fil. Filovati donju polovinu kore, pa odozgo staviti drugu polovinu. Filovani kolač ostaviti da se hladi.
Čokoladu za kuvanje otopiti na pari (staviti je u šerpicu, koji staviti u drugu šerpu u kojoj se nalazi voda koja ključa), pa dodati ulje i izmešati da bude sasvim glatko. Ostaviti da se malo prohladi, pa preliti preko kolača.
Boston cream pie
Crust
200g of sugar
1 vanilla sugar
75g butter
1 egg
180ml milk
200g of flour
1.5 tbsp baking powder
Cream
1/2 l of milk
90g of sugar
30g vanilla sugar
80g cornstarch
4 yolks
30g butter
Glaze
100g of dark chocolate
2 tablespoons of oil
Mix the sugar, vanilla sugar and butter, and add the egg. Then add the milk and continue to mix. At the end, add the flour combined with baking powder and mix just for few seconds at the lowest mixer speed. Pour the prepared mixture into a 23 cm diameter baking pan set with baking paper. Bake in preheated oven at 180 degrees for 30-35 minutes.
Remove baked crust, leave it to cool and then cut it horizontally in half.
Take 50ml of the prepared 1/2 l of milk, then put the rest in the pot, add sugar and warm to boiling. Combine cornstarch, egg yolks and separated cold milk. Pour boiling milk over the mixed yolks (not vice versa!), and stir little bit, just to unite well. Then bring the entire mixture back into the pot and mix all the time until the mixture is thickened. Pour it into the bowl, cover with transparent foil directly over the filling. Add the butter in a cooled mixture and mix until the filling is smooth and silky. Fill the bottom half of the crust, and then put the other half on top. Leave the cake to cool.
Cook the chocolate over the steam, add the oil and mix it to be completely smooth. Leave it to cool little bit, then pour over the cake.
Ovo stavljam na listu za isprobavanje!
Obavezno javi rezultate 😉
Već je vidim u varijanti kuglofa…
Super ideja! Na internetu sam je videla i u formi kocki, kao naše Ledene kocke, na primer.
Super izgleda!
Da je meni znati kuda sam ja gledala ovoga proljeća kada sam u Bostonu bila ja to nigdje vidjela nisam.
Ja sam bila tri puta preko Okeana i samo sam od slatkiša probala kolač sa bananom, čak nisam ni svoj omiljeni sa šargarepom. Ali zato sam kao besna bila navalila na burgere. Možda si i ti bila u mom timu? 🙂
Ja se zadesila kod Tanje kad je iznela ovaj kolač 🙂 I smazala ga u slast!
Čuj smazala! Pre toga se naradila oko fotografisanja 😉
Divna je, treba isprobati, pa pinam. A u životu je često tako, prijateljstva nadolaze u valovima iako bismo da je stalno plima. Barem što se tiče onih jako dragih ljudi.
I ti su valovi češći u mladosti nego kasnije….nekako se prirodnije združujemo tokom školovanja, baš sam o tome razmišljala.
Fantastican kolac! Brzo i lako se pravi . Ukusan i kremast. Savrsen u svojoj jednostavnosti.
Uz svecice, bio je glavna zvezda na proslavi tri i po godine mog sina. Visina torte je idealna kad treba da postavite tri svecice a onu " i po" ugurate dublje (da joj viri samo polovina)
Hvala Vam sto ste nam ulepsali proslavu. Nastavite da objavljujete ovakve divote
Tijana
Jako primamljiva! Kore ne treba nicim natapati? Mislim da Cu je sutra praviti ��
Ne, ne treba. One su patispanj tipa, ali puteraste, pa nisu suve.