Kiš mafini od tost hleba / Quiche muffins of toast bread

Moje najranije kafenisanje je počelo kada sam imala svega četiri-pet godina, kod kuće heroja mog detinjstva, moje bake, gde je vladala apsolutna dečija sloboda. Baka skuva sebi kafu, uspe u šoljicu, a onda, na moj zahtev, sipa vrelu aromatičnu tekućinu na dno druge šoljice i nas dve sedimo i kao pijemo kafu. Moje uživanje u kafi se svodilo na umakanje kocki šećera i jedenje istih, a kafa je tu bila skroz nebitna. Ko zna kako bi se dalje razvila ta moja naklonost, da jednom tata nije banuo, zatekao baku i mene na kafenisanju; obe smo dobile grdnju i naš salonski manir i poseban ugođaj se time naglo ugasio.

Kafu sam počela da pijem prilično kasno za naše pojmove, negde na drugoj godini fakulteta, i to slatku instant kafu sa dosta mleka (takoreći belu kafu). Vremenom je iz upotrebe izbacivan šećer, a potom i mleko, pa se onda instant kafa pretvorila u našu pravu, domaću, kuvanu kafu, koju često zovemo turska kafa. Ako mene pitate, ovo je prava kafa za istinske ljubitelje i jedino može da joj parira italijanski espreso popijen u Italiji. Sve drugo – apsolutno nije konkurentno.

Kafu su me naučili da kuvam čini mi se već kada sam mogla da dohvatim šporet i od tada sam postala jedini porodični majstor za istu. Čak i nakon udaje, a kada sam dolazila u posetu kod roditelja, moj tata je insistirao da baš ja skuvam kafu. I većina drugih nakon prvog gutljaja komentariše kako je kafa izuzetna, ali ipak ima i onih koji vole posebno slabu ili specijalno jaku, pa im ja nisam po volji. Pijem jednu do dve kafe dnevno. Jutarnja kafa mi nije obavezna, sasvim mogu bez nje, ali volim da je popijem, istinski uživam u napitku karateristično gorkog ukusa. Pijem je blago prohlađenu, nikada vrelu, a na začuđena pitanja odgovaram prosto sa – bojim se muža, pa zato, na šta moje koleginice kažu – ma odmah smo primetile, tako nam i izgledaš… Na poslu kafu pijem iz svoje specijalne šoljice već 21 godinu, preživela i moje porodiljsko i preseljenje iz prethodne firme i bila uz mene tokom mnogih lepih i teških perioda, bilo za proslavu ili za utehu.

Koliko puta ste čuli – ne doručkujem, samo popijem kafu ujutru? Meni je to negde jasno, i ja volim ukus kafe, ali svi znamo da treba i jedno i drugo, zar ne? Jedno drugo zapravo ne isključuju, već se odlično dopunjuju, naročito kada spremite maštovit i ukusan doručak i onda sa posebnim zadovoljstvom uživate u kafi. Moj današnji predlog za zanimljiv doručak su Kiš-mafini od tosta. Naizgled komplikovano, a zapravo jako jednostavno: od tosta se iseku krugovi, oblikuju u korpice u plehu za mafine, pa se pune sadržajem po želji. Da li će to biti šunka i kačkavalj ili tri vrste sira ili neko povrće ili nešto sasvim drugačije – zavisi samo od vaših želja i, naravno, stanja u ostavi i/ili frižideru. Ne zaboravite da skuvate kafu, da se malo hladne dok doručkujete, kako biste nakon jela posebno uživali – tako ja radim.

Ideja za doručak nikada dosta, znam. Stoga smo Ana, Gaga, Mila, Olja i ja zajedno pripremile zbirku recepata za Džezverski doručak, a sve u saradnji sa sajtom Najbolja mama na svetu. Knjižicu Džezverski doručak skinite odavde i uživajte u receptima.

Kiš mafini od tost-hleba