Fine Sushi bar Beograd

Zvuči potpuno neverovatno, ali suši sam prvi put probala u Maroku (!) 2010. – imali smo slobodno veče, koleginici i meni je bilo potrebno da odahnemo od svih dešavanja prethodnih dana, ostale smo u hotelskom kompleksu i odlučile da večeramo u Geisha lounge restoranu. Do tada je moj čvrst stav bio da ja suši ne jedem i da mi nije dobro od same pomisli na živu ribu – valjda sam mislila da će mi plivati po stomaku sa sve perajima i krljušti, šta li? Od te večeri, kada sam prvi put uzela štapiće u ruke i ponašala se kao da ceo život tako jedem, sam veliki sušiljubac.
Pre nekog vremena sam dobila poziv iz Fine Sushi bara iz Beograda u kojoj mi nude neku vrstu saradnje, otvoreni su za svaki predlog, a sve u cilji da mnogi saznaju kako oni svoj posao rade sa entuzijazmom i najbolji mogući način. Mene je jedno najviše zanimalo – da naučim da pravim suši i da mi prilagode recept kućnim uslovima i dogovor je pao.


Prošlog petka sam otišla u Hadžu Đerinu 28 i bila vrlo zatečena – hej, pa to je tako mali prostor, nemoguće je da možeš i pristojnu kajganu ovde da napraviš, a kamoli da izbacuješ Sai Maki, Ura Maki, Nigiri Zushi i mnoge druge vrste ove popularne japanske hrane. Vrlo brzo su me Stefan, Veselko, Jelena i Suzana ubedili u suprotno. Zapravo, to je suši bar u kome može da sedne do četvoro gostiju i na licu mesta pojede ono što kuvari spreme, a uz to i da gledaju kako se suši stvara, jer se sve to radi pred vama. Ono što je bitnije – imaju suši za poneti i za poručiti – rade dostavu na celoj teritoriji Beograda. Uprkos našem dogovoru, bilo je vrlo teško organizovati prezentaciju – sve vreme su gosti ulazili, poručivali, odlazili – posećenost je bila meni neverovatna. Sa druge strane, to mi je i odgovaralo, jer sam imala priliku da gledam, malo slikam i na licu mesta učim. Čak sam uspevala da ne smetam savršeno organizovanoj i uigranoj ekipi.

Prvo mi je za oko zapala izuzetna čistoća i urednost radnog dela! Kada sam to i primetila, vrlo zadovoljna, dobila sam objašnjenje da im je veoma stalo i insistiraju na tome, jer se radi o sirovoj hrani – greške nisu dozvoljene, jer žele da ponude najbolje moguće.

Proces pripreme pirinča

Proces slaganja Futoi Maki
Uvijanje Futoi Maki – spreman za isporuku

Sastojci su odlični, kvalitetni, bezmalo svi uvozni; veoma su ponosni na svoj pirinač – bilo im je potrebno vreme i mnogo pokušaja, kako bi ga napravili savršenim kakav sada jeste. U baru se jede na divno stilizovanim tanjirima i čaj pije iz šolja sa slikom gejše.

Isporuka se vrši u standardnim plastičnim posudama, a ono što je mene posebno oduševilo je zelena folija isečena u obliku travnate ogradice, koja se stavlja izmešu različitih vrsta sušija, kako se ukusi u posudi ne bi mešali.

Moje prvo formiranje Nigiri Zushi

Laik za suši kakav jesam (uvek moja koleginica Eli poručuje umesto mene), prvih sat vremena sam bila zatečena i nisam ni pokušavala da zapamtim sva imena različitih vrsta sušija kojima su me bombardovali; onda sam otkrila flajer kao podsetnik i sve je bilo lakše. Da se ne opustim previše potrudio se Veselko koji mi je u terminologiju uveo slatki suši (nisam ni znala da postoji) – pravi se od istog pirinča kao i slani, uvijen u pirinčani papir, sa zapadnjačkim dodatkom banane i nutele – apsolutna magija ukusa!

Sa veselom ekipom sam provela izuzetno zabavno popodne, a vrhunac druženja je bio da su me postavili za radni deo i nagovorili da sama pravim. Moj prvi suši – Sai maki i Nigiri zushi možete da vidite. Veselko mi je dao prelaznu ocenu, a ja mogu da kažem da je bio i jako ukusan.

Ponudu možete videti ovde, a svoje želje, ukoliko ste iz Beograda, proslediti preko broja telefona 061/315-2298.
I ono što je najbolje, na kraju: u nekom od narednih postova ću vam predstaviti kako možete da napravite suši i u svojoj kuhinji, a sve po receptu i instrukcijama iz Fine Sushi bara.



3 thoughts on “Fine Sushi bar Beograd”

  • E konačno da vidim sirovu ribu na domaćem blogu! Znam nije lako naći svežu morsku ribu kod nas, ipak, ima nas sa tih kontinentalnih prostora koji smo ludi za sirovom ribom. I sviđa mi se to što su se preduzetnici okrenuli blogerima u promociji, to je mnogo pametniji izbor od klasičnog reklamiranja.
    Sa slika vidim da se "valja" losos i tuna, što je i ovde najčešći izbor, vidim i to kao krabino meso, avokado, to se ovde ubacuje u kalifornijske rolnice. Ima divnog mesa raznih riba, ja nikako ne volim sirovu lignju, ali su one često negde daleko nastanjene ili nisu dovoljno sveže. Mada volim razne kuhinjske projekte, čak i imam azijsku radnju gde može sve da se nabavi, ja odbijam da pravim suši u kući. Japanska kuhinja je toliko unikatna i toliko strana našoj kuhinji da jednostavno ne pomišljam da ih sama pravim… osim toga ovde ima dosta dobrih, vrlo autentičnih, restorana, tako da sam srećna, čak ih kupujem u jednoj boljoj prodavnici 1-2 nedeljno. Ne vidim pored ukiseljenog đumbira i vasabija dajkon tikvu, mada bih ja predložila i integralni pirinač, ukoliko ga nemaju.
    Ja sam probala prvi put suši u Beogradu, u nekom restoranu na Dorćolu, i bio je grozan, riba je baš imala šmek. A to je pak bilo davno. Ipak i pored sušija i rolnica ja najviše volim sašimi. Btw, meni su te plastične zelene ogradice mnogo smešne jer ih svugde viđam, to mu dođe kao nezaobilazna dekoracija. I da japanska kuhinja ima još svašta da ponudi. Želim puno uspeha restoranu a tebi hvala što si nam to sve slikom i tekstom predstavila.

  • Tanja, nominovala sam te za Verinu igricu. Ako imaš vremena, baci pogled kod mene na blogu http://zacarana-kuhinjica.blogspot.com/2014/04/pet-omiljenih-poslastica-blogerska.html

    A suši… svaka čast na "hrabrosti"!!! tačno si opisala moj osećaj hihihihi
    #valjda sam mislila da će mi plivati po stomaku sa sve perajima i krljušti, šta li?# hahahaha…
    Moram priznati da mi se preplicu osecanja… mislim da ce ipak radoznalost prevagnuti i da ću prisiliti sebe da ga isprobam.

    Pozdrav!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *


%d bloggers like this: