Domaće Mocart kugle

Lukin omiljeni kupovni slatkiš su Mocart kugle. Kako sam prvi put otišla na službeni put i to u Beč, a on je tek bio navršio tri godine, i odande se vratila sa plastičnim saksofonom igračkom i kutijom Mocart kugli – tako sam se i sa velike većine ostalih vraćala. Doduše bez saksofona, ali gotovo uvek sa Mocart kuglama. Jureći po aerodromima, čak i ako imam tek neki minut između letova, trudila sam se da onako zadihana samo zgrabim dobro poznato pakovanje sa bordo elementima, platim i ukrcam se.

Ta razdvojenost od par dana mu nije nikada teško padala ili je on nije jasno pokazivao, ali je moj povratak uvek sa radošću iščekivao, a slutim da je tu značajan faktor igrao šuškavi celofan sa omiljenim slatkišem. Uporno ih je bio zvao „mocarela kugle“ i dok operem ruke i presvučem se, kesica bi bila dobrim delom ispražnjena.

Ipak, taj ritual uživanja u Mocart kuglama je bio zadužen za povratak sa putovanja, jer mu u lokalnim radnjama nisam kupovala taj slatkiš. Prosto – skupo je. Dalje – treba nešto da bude i posebno, treba da ostane u domenu specijalnog i da ostane baš tako – ritual. U protivnom bi bilo veoma izgustirano i zaboravio bi da se raduje tim nekim malim stvarima. Naravno, dobijao ih je od moje mame, od mojih prijatelja i kolega – onih koji su znali za tu njegovu naklonost tom austrijskom slatkišu, i svaki taj poklon je bio mali praznik, baš zato što nije bilo mnogo učestalo. Kako i treba da bude.

Zbog tog apsolutnog obožavanja sam više puta merkala da napravim domaće Mocart kugle. Pa mi je falilo u receptu ovo, pa ono, pa onda odustanem i pre kraja čitanja recepta. Onda negde otputujem i projekat ovih specijalnih kugli odložim za neko vreme.

Ove godine je to razmišljanje bilo daleko konstruktivnije – ušla sam u anatomiju jedne kuglice. Centar joj je od pistaća. Doooobro, za to će mi poslužiti Ivadex puter od pistaća. Okolo tog središta je nugat masa. Ne, ne, neću da kupujem gotovu, ali ću od Ivadex putera od lešnika i dodate čokolade da napravim svoju. Idemo dalje od centra ka površini i nailazimo na marcipan – ne, neću ni tu da kupujem marcipan, kada već odavno pravim svoj, ali ću opet da posegnem za Ivadex puterom, ovog puta od badema i da napravim neku verziju marcipana.

Nakon što sam napravila sve tri mase, probala od svake, pa ih onda umuljala u jednu grudvicu i probala zajedno, zaključila sam da imam skroz zadovoljavajuće rešenje. Tu je nastupila muka, koja me sretne i kod nemuzikalnih kuglica: treba ih rolati. Pipav posao, nad kojim sam puhtala i uzdisala, jer nisam ja mastorica malih formata – više onih kapitalnih dela. U sred tog mozganja – šta mi je ovo trebalo, pomislim da bih mogla da naslažem ove smese jednu na drugu i da uvijem u neki rolatić? Odgovor na samopostavljeni izazov me je sprečio da koristim prečice, nego sam krenula glavnim putem, ne baš mnogo voljno.

Rezultat? Glavni probač i potamanitelj kuglica je dao svoju presudu – „bravo, majko, odlične su, potpuno iste kao kupovne, samo….mnogo su ti velike?“ Mislim se – idi, dete, zamalo da dobiješ Mocart rolat, budi srećan što uopšte imaju prepoznatljiv oblik. Ta moja nevoljnost u rolanju je rezultirala vanstandardnim kuglicama, ali je ukus bio onaj dobro poznati.

Puteri od orašastih plodova i još par sastojaka su sastav ovih kuglica. Beograđani mogu da pronađu Ivadex putere u Biošpajzu na lokacijama po celom gradu. Svi ostali mogu da poruče preko sajta i da im bude dostavljeno na kućnu adresu. Jer nije mala stvar napraviti svoje Mocart kugle. Jesam li rekla da su i posne?