(please scroll down for recipe in English)
Kada je jelo u pitanju, vrlo poštujem sve društvene norme i pratim bonton, naročito kada jedem u javnosti ili makar društvu. Ipak, imam jednu naviku, koja se nikako ne uklapa u socijalno prihvaćenu etikeciju, ali je se ne odričem: mnogo volim da očistim tanjir parčetom hleba.
Naravno da znam da je to izuzetno varvarski običaj. Sve sam čula protiv toga, ali i dalje ne posustajem. Otac me je na kraju svakog obroka grdio: ne sluti mi na bedu i nesreću, sipaj sebi još ako si gladna, šta ližeš tanjire. Nikako mu nije ulazilo u glavu da ja sve do tog parčeta hleba samo odradim, a da u tim poslednjim zalogajima obroka tek uživam. Čak su mi govorili da će kiša pada na svadbi onome ko liže šerpe (sunce je peklo, za milost nije znalo). Luka, koji ni lud ne bi parče hleba umočio u bilo koje jelo, svaki put vrti glavom i kaže da je samo kod jednog svog druga “video tako glupu naviku”. Jasno vam je da ne hajem mnogo zbog bilo kakvih komentara. Čak i na poslovnim večerama, koje ma koliko opuštene bile, ipak zahtevaju određenu normu, komadić hleba nataknem na viljušku i diskretno pomažem po tanjiru, sa sve stavom, ispravnim leđima i laktovima sklonjenim sa stola, a servijetom na krilu.
Kuvana jela, poput pasulja, punjenih paprika, tikvica, sarmica od zelja, klasičnih sarmi, su Bogom dana za čišćenje tanjira hlebom. Pržena jaja su za nijansu poželjnija, a grčka salata mi je najomiljenija. Kada se na dnu činije sastanu sokovi od povrća, pomešani sa solju, začinima, mrvicama sira, a sve to je sastavljeno sa maslinovim uljem – činijica za čas bude očišćena, milina jedna.
Maslinovo ulje, samo sa začinima, može da bude i obično meze. Možda niste čuli i smatrate da preterujem, jer je to ipak samo masnoća; ali ako može puter, mast ili majonez da se mažu na hleb, što ne bi i isti umakali u maslinovo ulje? Ukoliko ste čuli, a niste probali – pod hitno!
Pronađite neko dobro maslinovo ulje, hladno ceđeno, koje ima onaj pravi ukus, a na tržištu se pojavilo i peloponesko, od kalamati maslina i savršenog je ukusa. Pospite ga omiljenim sušenim začinima, predlažem mediteranske: origano, bosiljak, ruzmarin, majčina dušica. Napravite fokaču i ugodite sebi. Kažu i da hrana ima sasvim drugačiji ukus kada se jede prstima – slažem se sa tim, apsolutno. Dakle, mirišljava fokača i aromatično maslinovo ulje su najbolji drugovi za neko opušteno letnje veče i prijatan razgovor preko rashlađenog vina. Sve drugo je opciono, kako vam drago.
Fokača
450g brašna
1 kašika suvog kvasca
1 kašika šećera
1 kašičica soli
300ml mlake vode
2 kašike maslinovog ulja
Posip:
50ml maslinovog ulja
sveži ruzmarin ili neki drugi začin po želji
krupna morska so
Izmešati brašno sa kvascem, šećerom, solju, pa sa vodom i uljem umesiti glatko testo. Testo ostaviti u pokrivenoj činiji da se uduplira.
Pleh dimenzija 35x20cm ili veći (ukoliko se želi niža fokača) pokriti po dnu papirom za pečenje. Izručiti testo na papir, pa dlanovima testo pritiskati, kako bi pokrilo ceo pleh. Ovako formirano testo pokriti krpom i ostaviti 15-ak minuta da naraste.
Nakon što je testo nadošlo, prstom formirati rupe (ne bušiti testo do kraja), u koje utisnuti iglice ruzmarina ili nekog drugog začinskog bilja. Posuti maslinovim uljem i krupnom morskom solju.
Peći u unapred zagrejanoj rerni na 200 stepeni 20 minuta.
Focaccia (Italian bread)
450g flour
1 teaspoon of dry yeast
1 spoon of sugar
1 spoon of salt
300ml of lukewarm water
2 tablespoons of olive oil
Sprinkle:
50ml of olive oil
Fresh rosemary or some other spice upon your taste
fleur de sel
Combine the flour with yeast, sugar, salt, and then mix the smooth dough with water and oil. Leave the dough in the covered bowl to double.
Cover the bottom of the baking pan dimension 35x20cm or higher (if you want lower focaccia) with parchment paper. Put the dough over the paper, then press it with your palms. Cover this dough with a cloth and leave for 15 minutes to raise.
When the dough has raised, form a holes with your finger (do not pierce the dough to the end); put rosemary into each hole, sprinkle with olive oil and a fleur de sel.
Bake in preheated oven at 200 degrees for 20 minutes.
Svidja mi se sto si ubacila fotkice pripreme, fokaca (i glavna majstorica) zasluzuju sve pohvale!:))
Hvala, mila!
Apsolutno se slazem! Kad god mogu i kad jelo to dozvoljava,ocistim tanjir ali i jedem rukama i smatram to najprirodnijim nacinomm ishrane, zasto bismo iz ishrane iskljucili culo dodira? Pogledajte beduine,mnoge narode koji jos nisu izgubili dodir sa prirodom.
Pre negde sam bila na odličnoj večeri, koja je održana u potpunom, apsolutnom mraku. Jako dobar štos! Kada je isključeno i čulo vida, hrana i crno pivo, koje je bilo zvezda te promo večeri, su imali sasvim drugačiji ukus. Naravno da smo sve jeli rukama, jer je potrefiti tanjir bila avantura, a taman posla da smo to radili viljuškama i noževima – neko bi ostao bez oka, sigurno 🙂
Najsladji deo rucka!
🙂
I moj tata je imao poslovnog prijatelja Nemca, koji bi svaku poslovnu večeru bez obzira u kakvom restoranu baš tako očistio tanjire, popio ostatak dresinga za salatu bez ikakvog ustezanja. Super ti je fokača, ja je uvek volim malo tanju.
Da budem iskrena, mogla je biti tanja, nego imam neki kvasac koji je sasvim podivljao i umesto fokača, nastala pogača 😉
Ja sam još gora nego ti, ja jedem kruh uz obrok samo tako na kraju da pomažem tanjur. I moje doma to izluđuje. I da stvar bude gora nikada si ni ne odrežem šnitu nego samo otkinem komadić kruha rukama.
Tako nekako. Uhvatim sebe da čorbast pasulj jedem na normu, kašikom, na brzinu, da bih mogla da uživam u čišćenju tanjira 🙂
Ја цео тањир бећарца поједем умачући хлеб и захватајући хлебом. Виљушка ми ништа не треба. Нека јела су ко створена за топкање и мљацкање. Пржена јаја на пример или чварци утопкани у комадиће хлеба. Ма уживај само!