Dakle, pripremila sam se fizički, mentalno, materijalno (kupila sav neophodni materijal) i stavila recept na vidno mesto, svakodnevno ga proučavajući. Ona je to veoma, veoma detaljno prikazala, tako da i apsolutni početnik može sasvim lepo da se uhvati u koštac sa pravljenjem (ja sam ipak daleko od početnika, mada sam nešto u poslednje vreme zabatalila torte na uštrb testa, kiflica i sličnih đakonija). Tokom rada, sve gde sam se slepo pridržavala recepta je teklo kao pesma, a tamo gde sam ubacivala umetničku slobodu, saplitala sam se.
Ovde ću da napravim malu digresiju i ispričam vam anegdotu koja se često pominje u mom ženskom rodoslovu (baka, mama, ja): moja baka kaže da je to živa istina i da joj je to pričao neko ko je dotični par lično i poznavao. Dakle, udovac se ponovo oženio izvesnom ženom, koja je, naravno, svakodnevno kuvala, ali kada god iznese jelo, njen muž kaže: “Dobro je, ali, znaš, nije k’o kod pokojnice, nešto fali” i misli pritom na pokojnu ženu. I tako svaki put. Šta će, žena, pomirila se sa tim da je njena prethodnica bila izuzetna kuvarica i da joj ona nije ni do kolena, prestavši čak i da se pita šta je to što je njena jela činilo tako izuzetnim. Jednog dana se žena zaradila po kući, spremajući, sve dok nije osetila da ručak gori. Ona do šporeta, a pasulj zagoreo! Odmah se nađe u neprilici, sve zamišljajući šta će joj tek sada muž reći, kada sva ona jela nisu bila kako je on navikao. Reši da pribegne lukavstu: kada je došlo očekivano vreme muževljevog dolaska, ona veza neku krpu oko glave i leže u krevet. Došao muž, traži da jede, a ona mu reče: “Uzmi tamo ima na šporetu neko jelo, samo se kuvalo, ja ceo dan od glavobolje nisam mogla da ustanem iz kreveta.”. On seo da jede, od stola se čulo samo “oho-ho, oho-ho”. Ona se pridiže malo i zapita: “Valja li to što?”, kad će on: “E, vala ženo, svaka ti čast: sada je baš k’o kod pokojnice!”
Dakle, kada nešto zagori, mi to zovemo “k’o kod pokojnice”, a ono zbog čega sam ovo ispričala su bili moji lešnici. Lepo je Jelena napisala da se provere lešnici tokom pečenja, da budu boje svetlog karamela, a ja sam gledala u sat, ne računajući da u zlo doba kada sam se ja prihvatila šporeta, normalan svet eventualno gleda televizor, pa je i struja bila nešto jača. Srećom, u objašnjenju stoji i rečenica namenjena, očigledno, meni: ako malo i pregore, ne brinite. Moji, k’o kod pokojnice lešnici su bili samleveni, ubačeni u kore i u fil i zaista se ništa ne oseti, malo je fil dobio na boji i to je sve što se primetilo.
Napravila sam mnogo torti do sada, a ono što je osnovni moj problem je ukrašavanje. Pored fantastičnog ukusa, moje su torte samo za frižider i sečenje i serviranje na parče, nikako za pokazivanje. E, pa sledeći uputstva, Esterhazi je izašla i lepo ukrašena, uprkos par falinki, koje sam, nadam se, samo ja videla.
Kada se otvori zvono za tortu, prvo vas obuzme miris lešnika, a ukus se ne može ni prepričati – to se mora iskusiti! Torta je izuzetna, gosti su bili prezadovoljni, traženo je parče više. Toplo je preporučujem i sigurna sam da će to postati klasik i moje kuhinje.
tek sam sad naišla na tvoj blog i odmah ga spremila na praćenje 🙂 Ova torta ti je krasna, svaka čast!
Uh videla sam vec nekoliko puta Esterhazi toru i rastu mi zazubice.Cim smognem hrabrosti..napravicu:")Divno si je udesila;)
Прекрасна торта!А тазиприказка я знаем и у нас и много ни забавлява!
Прегръдки и да снимате тортата в разрез!
Super ti je ispala, a ona pričica me nasmijala
Hvala, Tamara!
Džoli, bez straha, samo prati Jelenin recept i torta je u suštini mnogo jednostavna.
Katerina, ako sam dobro razumela, prokomentarisala si da je trebalo da je slikam i isečenu? Još uvek učim o fotografiji i nisam toliko vešta, a i kada smo je isekli, već više nije bilo dnevne svetlosti i to ne bi bilo to. Hvala na lepim rečima.
Bravo, bravo, bravo!
Ma meni je ova era interneta super. Nađeš recept koji god želiš. Pre su svi nešto skrivali recepte, davali pogrešne mere, a sada toga više nema. Doduše ima i dalje žena koje su neinformisane pa i dalje kriju recepte. Svaki put kad napravim nešto novo meni mama pita odakle ti to, a ja naravno kažem sa neta. Sad samo kaže žena: "A, sa interneta. Tamo ima svega."
Super ti je ispala. Kada sam je prvi put pravila ja sam crtala linije a ne krugove jer sam se plašila da ću zabrljati pa sam imala rešetku a ne paukovu mrežu. Ima slika te torte na Serbian Caffe-u gde sam ostavila recept. Drago mi je da si zadovoljna. Ja se uvek brinem da nisam nešto iz recepta izostavila.
Moram da probam i drugu glazuru sa belancetom. Jednom sam pravila i čini mi se da je bila sneg bela ali sam tek skoro ukapirala zašto mi se šara tako brzo stegla i nije htela da se vuče. Belance je bilo ledeno, pa sam ja odustala od te glazure. Sledeći put kad pravim moram sve da izmerim. Sad znaš kakav je ukus i možeš da šteluješ glazuru prema sebi, debljinu i količinu limuna. Kad se radi sa belancetom, samo se umuti u sneg, dodaje se prah šećer, boja i ulje i limun, i sve dok ne dobiješ lepu mazivu konzistenciju, samo količina šećera zavisi od belanca. Kad premerim dopisaću. Sada širi recept dalje da i drugi uživaju.
Zaista ti je lijepo ispala a mogu zamisiliti i okus.
E, bome ova torta sigurno nije "k'o kod pokojnice":))) Ma, jelena ima divne recepte, samo ih se treba držati, a mi sve volimo malo vrludati. Sve u svemu, napravila si savršenu tortu.
Krasna izvedba!!
Fenomenalna je!!! I ja ju planiram praviti, kada bude dovoljno vazna prilika… 🙂 Zaista si ju divno napravila…
Hvala na pricici, super je… Moja baka je puna slicnih mudrolija… 🙂
Super si napravila tortu, baš je jako lijepa i greškice koje spominješ definitivno samo ti vidiš ! Jelena je super sve objasnila u receptu, pospremila sam ga i čekam posebnu priliku za isprobavanje. Baš kako si rekla, ova torta traži takvu priliku. Anegdota me nasmijala, odlično.
Hvala, drage moje, na lepim rečima. Jelena ima odlične recepte, zaista, ali i mnogi drugi blogovi ne zaostaju nimalo.
Jeco, kao u reklami, ja tu ne bi ništa menjala. Recept je u gram zapisan u moju svesku (ja olovci i papiru još uvek mnogo verujem) i biće ponavljan još mnogo puta.
Naravno zaboravila sam ono najvažnije da napišem, pa evo sad sa zakašnjenjem da ti čestitam slavu, tebi, tvom Luki i tvojim bližnjima.
Čsetitam slavu, a torta izgleda božanstveno!
Srećna slava! Svako dobro želim tebi i tvojoj porodici, dugo slavili u miru i veselju!
Pročitala sam ovaj post pre dan-dva ali nisam mogla ništa da komentarišem, na moju veliku žalost, jer bila sam jako bolesna. Sada je bolje, hvala bogu.
Od srca sam se nasmejala na onu anegdotu:))))
Divna ti je tortica, svaka čast. Naravno, Jelena je to sve fino predstavila korak po korak. I, mene čeka isprobavanje, al sve tražim neku priliku;)
Pozdrav
Hvala, devojke, na čestitkama!
Čestitke i od mene!
Torta je divna! U napasti sam već neko vrijeme da pečem, ali mislim da će pričekati mamin rođendan! 🙂
(Maja)
Pravila sam ovu tortu i ukus je zaista poseban a ova tvoja izgleda zaista prelepo!
Torta izgleda sjajno:))svaka čast!
I ja merkam ovu torticu vec dugo, tebi je ispala odlično! Ovo šaranje će već sledeći put biti bolje, da i ti budeš zadovoljna 😉
Hvala, hvala! 🙂
wow, odusevljena sam kako si ju lijepo napravila. Stalno se spremam isprobati ovu tortu, ali nikako da dodje na red, ali cu je definitivno raditi po ovom receptu. Predivna je!
Divno si je napravila! Na anegdotu sam se baš slatko nasmijala 🙂 Sve pohvale!
Neznam šta bih rekla za ovu lepoticu!Svaka čast!
a gde je recept
Recept se krije iza linka, 3. red, sam početak. Tamo je sasvim lepo objašnjeno kako se radi, ja nemam šta da dodam 🙂
Veliki pozdrav!