Čokoladni mafini / Chocolate muffins

Mafini su nekada bili jako egzotičan pojam, a sada smo došli do situacije da ih svaka pekara, pa čak i najtradicionalnija, ima u svojoj ponudi; o kafeima i poslastičarnicama da ni ne govorimo. Nekada se karakteristični pleh sa rupama zvao “pleh za projice”, jer smo ga koristili upravo u tu svrhu, a sada je prihvaćeno ime koje mu dolikuje i koje kazuje svrhu kojoj je prvobitno namenjen – pleh za mafine.

Tražeći recept pre 15 godina, nisam shvatala jedno: svaki, bilo koji kolač se može napraviti u formi mafina ili kapkejka (mafina sa filom). Recept koji sam tada pronašla sam smatrala za neslućeno bogatstvo, a ono što je najbitnije – uz manje ili veće izmene, držim ga se evo već godinama. Sada recepata za mafine ima na svakom koraku, do mere da su počeli da bivaju stara, dosadna vest i da ne izazivaju  ništa-specijalno-reakciju.

U vreme prvih mafina, pitala sam se kako se dobijaju oni narasli, špicasti na vrhu, a moji su, mada nesumnjivo ukusni, najčešće ravni i tako obični. Mađijajući sa merama, shvatila sam o čemu je reč: prepunjavala sam korpice, pa nisu imali mesta za rast. Zapravo je ta mera za otprilike 16-18 mafina – tada se dobijaju oni narasli u sredini. Ili, kome ne smeta lužasti ukus sode bikarbone, može se uz prašak za pecivo dodati i kašičica sode, pa se dobijaju mafini na steroidima, dostojni svakog prikazivanja na internetu.

Mafini su naročito interesantni deci. Kada je moja Sara imala nekakvo druženje sa školskim odeljenjem, a da bih odmenila njenu mamu, ja sam se prijavila da deci spremim baš mafine; tada je izbor pao na Sarine omiljene – vanilaste, sa borovnicama i komadićima čokolade. S ozbirom da sam spremala za celo odeljenje škole kao nekada (čitaj: 30+ đaka), za tren sam se pretvorila u američku mamu iz predgrađa, sa korpicama za mafine po celoj kuhinji.

Meni su mafini džoker za doručak: uveče odmerim sastojke, ujutru ih samo umutim – za šta je potrebno ni deset minuta – sipam u korpice (kašikom za sladoled, obavezno) i mafini idu na pečenje,  a ja na spremanje za posao. Kada Luka ustane, čeka ga slatki doručak koji obožava uz šolju mleka. Nešto ponesem i na posao,pa i odmah odvojim za koleginicinu ćerku, koja ne zna još da govori kako treba, ali zna da su mafini njam-njam (tako ona kaže – ja sam ipak uznapredovala od onomatopejisanja dobrog ukusa)

Meni su omiljeni mafini nešto slično Sarinim: sa malinama ili višnjama i komadićima čokolade. Ipak, najveći potrošač je Luka, a njemu su najdraži baš ovi današnji: čokoladni sa komadićima čokolade. Čokoladu isečem na kockice i obavezno pomešam sa brašnom: na taj način ne sklizne sve na dno korpice, već se rasporede po celom kolaču. To je inače trik za sve dodatke, bilo da su orašasti plodovi, suvo voće – bilo šta: pomeša se sa bar kašikom brašna i to ih natera da se lepo nameste preko celog preseka. Izgleda šašavo, ali deluje.

Čokoladni mafini
(print this recipe)

70g putera
130g šećera
1 vanilin šećer
2 jaja
100ml jogurta
180g brašna
1 kašičica praška za pecivo
1 kašika kakaa
100g čokolade za kuvanje, iseckanu na kockice

Brašno izmešati sa praškom za pecivo, kakaom i iseckanog čokoladom, da se čokolada skroz izmeša sa ostalim sastojcima.
Umutiti puter sa šećerom i vanilin šećerom, dodati jaja, pa jogurt i mutiti da se dobije glatka smesa. Sada umešati brašno sa čokoladom i izmešati varjačom ili špatulom.
Papirne korpice staviti u pleh za mafine (12 komada), pa sipati smesu u svaku korpicu.
Peći u unapred zagrejanoj rerni na 190 stepeni 20 minuta.

Chocolate muffins
(print this recipe)


70g butter
130g sugar
1 tsp vanilla extract
2 eggs
100ml greek yogurt
180g flour
1 tsp baking powder
1 tbsp cocoa
100g of chocolate chips


Combine the flour with baking powder, cocoa and chocolate until the chocolate is completely mixed with the other ingredients.
Mix butter with sugar and vanilla, add eggs and yogurt and mix until smooth. Add chocolate with flour and mix with a spatula.
Pour prepared mixture into muffins baking pan set with paper cups (12 pieces). Bake in preheated oven at 190 degrees for 20 minutes.