(please scroll down for recipe in English)
Stalno imam problem prtljaga, zapravo nikako se ne mirim sa ovim novim propisima da kofer koji se predaje sme da ima do 23 kilograma. Dosetile se avio-kompanije kako da dodatno zarade, pa se svi viškovi preko ove mase dodatno naplaćuju. Uprkos značajnom iskustvu u sferi putovanja, pakujem se sasvim bez pameti. Naime, u slučaju da počne nuklearni rat dok sam van kuće – ja sam spremna. Sve stavljam sa mišlju – može da zatreba; nikad se ne zna; a šta ako mi zafali. Nađem ja uvek nekakva opravdanja da strpam gomilu bespotrebnih stvari, bez i traga racionalizacije.
Kako se pakujem za poslovni put, tako idem i na odmor, samo što tu pak-kriza kulminira, jer je ipak u pitanju veći broj dana. Nebrojeno puta sam prtila kofer i silazila do lobija hotela, da proverim kilažu na onoj vagi koja je namenjena meni sličnima. Sve dok mi nije puk’o film u meri da sam kupila vagicu za prtljag, pa sad na licu mesta proveravam i viškove prebacujem u ono što nosim sa sobom. Strašno.
Sa druge strane, moja drugarica
Nataša se pakuje promišljeno i pametno, u mali kofer, sve u okviru dozvoljene kilaže i dodatno me stavlja na sto muka. Njoj, pak, nikako ja nisam jasna – kako to da svaki put kidam sebi (i njoj) živce i kako u startu ne mogu da se obuzdam. I tako u nedogled.
Dolazi ona kod mene za prošlu Novu godinu i donosi ukrasnu kesu, poklon očigledno i čestita mi uz najlepše želje. Ja otvaram i veoma se obradujem, kada vidim metalnu kutiju, baš ovu sa slike. Odmah počnem da se zahvaljujem i objašnjavam kako mnogo volim te metalne kutije, za domaće keksiće koje ću da napravim, pa da uvek imam nešto slatko, da ne uzimam kupovne, a lepa je i za slikanje…. Moju salvu oduševljenja, Nataša strogo i odglumljeno jetko prekida i kaže – ima još, otvori kutiju. Postupim po naređenju i odmah počnem da se iz glasa smejem: kutija je bila puna mini putnih pakovanja najrazličitijih proizvoda, svih koje je našla u
DM-u, a meni jasno zbog čega. I onda njen komentar: je l’ vidiš u koliko malo čovek može da se spakuje?
Epilog je da sam i nakon tog poklona nastavila da se tupavo pakujem, ali je meni ostala divna, neobična kutija, koju sam ovog puta napunila Banini keksićima.
Banini su zvezde svih svezaka sa receptima sa kraja osamdesetih. Sve mame su ih imale zapisane i ne mogu reći da su u gram isti, ali su sastojci više-manje svi tu. Ovaj recept je takođe iz mamine sveske, mere su u šoljicama, ali ko zna kojim. Koristila sam neke čija je zapremina 130ml, što će reći da su na pola puta između onih malenih, starinskih i velikih šoljica. Da se ne jurimo sa merama i sa pravim modelom šoljica, sve odmerene sastojke sam izmerila na vagi, pa prikazujem i metričke mere – kako je kome drago. Mera je dosta velika: od ove količine izađe oko 80 keksića, brzo se pripremaju, ali nažalost brzo i nestaju, makar stajali u čvrsto zatvorenoj kutiji.
Banini (recept za štampu)2 jaja
2 šoljice šećera (250g)
1 vanilin šećer (10g)
malo manje od 2 šoljice ulja (200ml)
6 šoljica brašna (500g)
1 prašak za pecivo (10g)
džem od kajsije
Umutiti jaja, pa dodati šećer i vanilin šećer. Nakon toga, usuti ulje i mutiti dok se sasvim ne sjedini. Zatim dodati brašno izmešano sa praškom za pecivo, te mikserom (dodaci za mešenje testa) ili ručno umesiti glatko testo.
Testo podeliti na četiri dela.
Prvi deo uvaljati u oblu pantljiku prečnika 3 cm, pa odsecati parčad dužine 3 cm. Svako parče urolati u kuglicu, poređati u pleh, i onda u svaku kuglicu utisnuti rupu drškom od varjače (ne pritiskati do kraja) i usuti malo džema od kajsije.
Peći u unapred zagrejanoj rerni na 190 stepeni 14-15 minuta.
Postupak ponoviti sa ostala tri dela testa.
Napomena: mogu se takođe otkidati delovi testa i formirati u kuglice, bez formiranja pantljike, ali se na ovaj način formiraju kuglice približno jednake veličine.
Thumbprint cookies
(print this recipe)
2 eggs
250g cups sugar
1 vanilla sugar (10g)
200ml oil
1/2kg flour
1 baking powder (10g)
apricot jam
Whisk the eggs, add sugar and vanilla sugar. Pour in the oil and mix until completely combined. Then add the flour mixed with baking powder and make a smooth dough with a mixer (kneading hook) or by hands.
Divide the dough into four parts.
Roll first part into the curvaceous ribbon roll diameter of 3 cm, then cut off pieces of 3 cm in length. Roll every piece into a ball, arrange them in the baking pan, then press the hole into each ball with hole-handled ladle (not pressing to end) and pour a little apricot jam.
Bake in pre-heated oven at 190 degrees 14-15 minutes.
Repeat with the process with the other three parts of the dough.
Note: balls could also been formed just taking little piece of whole dough (and avoiding of forming the ribbon), but in this way form balls are approximately of equal size.
O, kako su ti lijepo ispali! Nisam znala za taj naziv, banini, samo za thumbprints i husarske kolačiće. Probat ću ove tvoje, ali prvo moram skuhati kondenzirano mlijeko, baš me Maja Cooks and Bakes uputila na tvoj recept 🙂
Banini se zovu po Banini firmi odavde, koja je imala keks sa džemom tada, a i sada. Evo ga link: https://www.banini.co.rs/sr/proizvodi/lideri-u-regionu/banini-kolaci
Za kondenzovano mleko ti je potrebno par sastojaka i 5 minuta, tako da ćeš imati vremena i za keks :-). Cmok!
Svi iste recepte imamo i stvarno su krajem osamdeserih samo izletali iz rerne 🙂
Šta mi je bilo letos, ne znam. Metalne kutije su se punile i praznile. Samo se džem menjao, znaš ono skuvaš od jagoda pa neka tegla nije sasvim puna pa zatim kajsije…
U mladosti sam se pakovala kao ti al sad stavim na krevet i komponujem garderobu za svaki dan i ostale stvari sam drastično skresala, samo se ispostavi da je neka knjiga bila višak, pogotovu ako je WFI bio tu negde 🙂
Meni je plan da napravim razne keksiće i da napunim sve četiri kutije koje imam. Kako stvari stoje (znam od ranijih godina) napunim jednu, pa dok izvedem punjenje za drugu, ona prva se isprazni. I tako uvek…
Iskomponujem i ja, pa onda krenem u razmišljanje: zamisli da prospem nešto na majicu? A šta ako bude kiša? A sneg? A meteor? Na more nosim 6 knjiga za 10 dana, što ti jasno govori da sam prilično nedruštvena tih dana 🙂
Njih si krasno napravila i prekrasno zapakirala!:)) I ja imam problema s pakiranjem, ali ovo s vagom je već dugo u igri, pa onda premještam iz kofera u kofer. Na manja putovanja idem s koferom koji može u kabinu, a kozmetika je samo ona koja se smije i koja je u običnoj ziplock vrećeici. Tamo gdje se moraju skidati cipele najbolje je ići u natikačama i tako dalje i tako bliže. Ma, uvijek maštam o tome da sam tako bogata da putujem samo s ručnom torbicom i sve kupim u finom dućanu u finom hotelu na odredištu. Ma mo'š misliti kako će se to ostvariti!
Mislim da se nisam nikada zapakovala u kofer za kabinu, to je meni neizvodljivo. A poneti samo karticu (sa pokrićem) na put – o, da, to je i moj san, gledala sam i ja filmove 🙂 Čak znam i destinacije i radnje gde bih se snabdela "osnovnim potrepštinama" 🙂
To sam i ja pravila nekad ali cokoladnu verziju sa kakaom plus prelivene sa cokoladom a sad sto mislim o tome lepse bi bilo sa nadevom od cokolade umesto marmelade.
Tek sam sada pamtila kako znam rec banini… Kupujem keksica zlatne cvetove kad god dolazim u Srbiju ali ne izgledaju ovako… Ja sam mislila da "banini" je ime firme tih keksica. Pravljenja onih keksica je izazov. Svidja mi se ideja da pravim sama nesto sto cesto kupujem.
I čokoladna verzija je primamljiva, naročito deci. Jeste, Banini su nekakva domaća replika tih kupovnih, ali naravno da ne mogu da izgledaju kao fabrički – ovi su lepši, ukusniji i znaš od čega su napravljeni, što se za one iz radnje ne može reći. I što ti kažeš – sviđa mi se ideja da napravim nešto sama.
One iz samoposluge su sjajne na povrsini i imaju lep obli, lepo bi bilo da nadjemo onaj kalup 🙂
Bravo za recept, instant me je vratio u detinjstvo:) a moram da ti priznam da me u svakom postu više od samog recepta oduševi priča koja mu prethodi i da sam gomilu nekih za koje sam sigurna da ih nikada neću praviti otvorila samo da bi pročitala uvod
Pozdrav,
Jelena
Draga Jelena, veliko hvala na lepim rečima. Volim da pišem i to radim na blogu kao neki svoj izduvni ventil, a i kao prozna podloga onoga što predstavljam. Kada neko to voli da pročita – srce mi je kao kuća! Još jednom mnogo hvala!
Joj i ja sam nekada putovala tako, išla sam na more tjedan dana sa koferom od 120 l.
To je onaj u koji ti komotno stane ljudski leš 🙂
Naučila sam s godinama. sad se spakiram u pola kofera za ručnu prtljagu a drugu polovicu ostavim praznu za darove koje donosim doma. I jako sam ponosna na sebe kaj sam to uspijela.
Super su keksići i istina je da ih svi imaju među receptima, jedino s eu mojem receptu pekmez stavlja kada su keksi već pečeni.
Pa ti onda da mi održiš predavanje kako se to radi – ja pakujem više od pola kabinskog kofera kada idem na posao od 8 sati radnog vremena 🙂 Ili da dođeš da mi odbaciš pola od svega što sam upakovala, kako bih kao dama otišla na put 🙂
Neki stavljaju pekmez pre, neki kasnije. Meni je u receptu pre, a i tečniji je, pa se taman lepo zapeče i bude onako lepljiv i prijatno rastegljiv.
Isprobala recept – kolac odlican. Hvala sto ste me vratili u detinjstvo. I u pravu ste da se brzo pravi a jos brze pojede 🙂
Meni su ispali malo suvlji, u smislu kada pravim udubljenje varjacom, popucaju sa strane, pravila sve po receptu, ali ne odustajem 😉
Možda je jača rerna? Ili više praška za pecivo? Ako i puknu, sigurna sam da su i dalje ukusni, tako da ne verujem da su se ukućani bunili 🙂
Од Тање сам добила дуго тражени и жељени зачин – Махлеп(има га у Веру, али Вера нема у Младеновцу). Испунио је сва моја очекивања: то је тако префињен зачин! Хтела сам да га брзо испробам у једноставном тесту и ставила сам га у Банини кекс. Ставила сам једну кашичицу и кекс је добио фини путерасти укус и нежну цветну арому. Од сада ће Махлеп редовно гостовати у мојим пецивима. Испробаћу га и у оним твојим брзим кроасанима, а могла бих и у ванилицама. Хвала Тања још једном.
Da li znaš, Kristina, da ja imam mahlep i da nikako da ga upotrebim? Sad kada si ga ovako nahvalila, moraću da probam. I ne zahvaljuj se više, molim te.
Upravo sam ih napravila i zadovoljna sam. Od ove smjese sam dobila 40 malo većih komada koji su stali taman u pleh od šporeta. U pola sam stavljala džem od kajsije, a u drugo pola eurokrem, a to baš i nije bila dobra ideja, jer se krem isuši tokom pečenja, pa bi bolje bilo da se stavi na već ispečene. Ipak, nije loše, ali dio sa džemom je odličan!