Upravo tako. Pritom, moram priznati da sam i ja mislila da je to daleko veći posao, ali zaista nije tako: trud je u rangu obične pogače, a ako se ukrasi naprave dan ranije – sve postaje pesma.
Da, bezbroj puta sam raspravljala sa domaćicama, svojim prijateljicama: za koga si spremila ovoliko kolača? Nakon predjela, sarme, pečenja, salata, raznih pita i kiflica, ona iznese, kako Vi kažete, i tortu i deset vrsta sitnih kolača. Svi već od gomile hrane u predinfarktnom stanju, i ispade da kolači budu i nepogledani.
Slažem se i naučena sam da kolač, žito, sveća i vino čine slavu, a sve ostalo je opciono. Kao što rekoh: od ove godine će kolač biti pravljen u kući, sigurno.

Poštovana gospođo Ljiljana, pre svega mi je jako drago da neko mlad vešto barata kuhinjom i pravi je majstor u njoj – to je danas nažalost veoma retko. Sigurna sam da ste i Vi majstorica, nego samo, kao i većina, nemate vremena. Potpuno se slažem za slavski kolač – da treba u kući da se mesi i već sam mami, koja slavi našu slavu u svojoj kući, rekla – samo da znaš, od ove godine se kolač mesi u kući. Ona, pročitavši ovaj moj tekst, samo je rekla – znam. I zaista taj čin mešenja kolača treba da bude porodični događaj, da svako utka svoju nit, svoju želju za dobrim i da doprinos slavlju i porodičnoj povezanosti. Eto, baš posle ove objave, mnogi su mi se javili da su pravili kolač po ovom receptu, čak je jedna fina porodica poslala sliku gde tri sina, tata i mama – svi prave ukrase. Majka kaže da ukrasi i nisu bili nešto, ali da je neprocenjivo to što su ih njihove rukice napravile. E, to je prava suština i moja poruka je pravilno shvaćena.
Istim poslom se moja koleginica bila zabavila, i na tuženje da joj ukrasi i nisu nešto, rođak joj je preneo stav jednog sveštenika: slavski kolač treba da napravi domaćica u svojoj kući, pa makar on izgledao i kao leteći tanjir.
Veliki pozdrav za Vas i Vašu porodicu, pa mi javite ako nešto probate.

Ljiljana Milojević