Još uvek je taj običaj na snazi. Mada, poslednji put mi je Boba pripretila da ne moram svaki put da vraćam pun tanjir, a ja joj poslala neke kesice narandžine kore, koje sam donela sa puta… i to po Luki. Kaže mi dete – rekla ti je komšinica – uh, što je opasna ova Tanja 🙂
Inače, nije tema, ali moram da ti kažem: mnogo mi se dopao tvoj tekst o pečenju mesa u poslednjem Mezze-u. Zatekla sam sebe kako ga čitam i mičem usnama, preslišavajući se 🙂 A da izdaš knjigu? Na srpskom, naravno, da ne bude zabune.

Bas tako, a i svi se nekako gledaju mrko, narocito u soliterima. Dugo sam detetu objasnjavala zbog cega mora da se javi svakome koga sretne u zgradi, jer je to red.

Ima i u nevracanju posuda neke cari – makar uvek imas nove. Ako budes pravila, javi kako ti se dopada.