(please scroll down for recipe in English)
Za hamburger sam prvi put pročitala u
Politikinom zabavniku i nikako mi nije bilo jasno šta je to. Nije pomagalo ni objašnjenje roditelja, jer sam svaki njihov argument dočekala sa – znači, pljeskavica? Nakon nekog vremena, nedaleko je otvorena prva picerija, potpuno revolucionarni ugostiteljski objekat u prvoj polovini osamdesetih. E, oni su u svojoj ponudi pored pica, koje mi se, naravno, nisu dopale (tek sam ih zavolela na kraju osnovne škole), imali i hamburger. Jednom tako, gorim od temperature, ništa ne jedem, pa tata ode čak tamo da mi kupi hamburger: jedem ja njega, jede on mene, a zagrejani kiseli krastavac mi je ostao negde na pola puta do želuca, činilo mi se.
Nakon nekog vremena su, ispred starog Merkatora, tik uz čuvene
crvene kioske sa viršlama, otvorili hamburgernicu: o, Bože, koliki je stalno red tu bio u početku! I svi stoički čekaju. Do tada sam opasno zavolela hamburgere, pa mi je isti postao omiljena valuta za razmenu za dobro ponašanje kod lekara/zubara/na primanju injekcije u obližnjem domu zdravlja.
U Americi sam, već sam bila velika, svuda, naravno, naručivala baš hamburgere. U restoranu to nimalo ne liči na ovaj koji mi znamo: zemička+meso+prilog, pa napravljeno u formi sendviča i umotano u prigodan papir. To je tamo prava konceptualna umetnost na tanjiru. Mislim, ima sve sastojke, ali složeno preko celog tanjira veličine onih za slavsko pečenje. Donji deo zemičke, pa onda meso, kaskadno, pa onda garnirung, pa prilog, sosovi, pa onda opet neka kaskada i gornji deo zemičke, a svuda okolo krompir u nekoj verziji. Još malo, pa japanski vrt u gastro-varijanti, da ne znaš odakle da kreneš.
Kod nas u kući su stvari jasne: volimo pljeskavice, i dalje slabo poznajemo razliku između njih i hamburgera, a Mek nam nikako nije na listi omiljenih – meni iz mnoštva razloga, a Luki pre svega iz finansijskih – kaže da se za tako velike novce na nekom drugom mestu može i dva puta mnogo bolje nahraniti. S vremena na vreme pravim domaće pljeskavice, nekada od nule, uzimajući mleveno meso i dodajući ostalo, a retko od gotove smese za pljeskavice koje nabavljam na pouzdanim mestima. Zemičke za hamburger nisam nikada pravila.
Pre negde sam kod
fantastične braće, od kojih je jedan pekar, a drugi mesar, videla kako sa lakoćom prave te zemičke i kako one savršeno izgledaju, te sam odmah poželela i ja da se bacim na posao. Rečeno-učinjeno, ali nakon skoro tri godine, a sad mi je žao što nisam ranije. Ove su zemičke toliko divne i ukusne, da ih je prava šteta koristiti samo za hamburger. Mirišljave i meke, prve smo pojeli klot, potom druge iskoristili za hamburger u domaćoj proizvodnji. Onda sam pravila sendvič za večeru, pa onda sledeća dva dana tople sendviče – šunka, sir, domaći kečap, senf, pa hrskava spoljna kora, ma čista fantazija. Ne zna se kada su bolje. Da se ne lažemo: trećeg dana su postale suvkaste i više ne tako ukusne da se jedu tek tako, ali pečenjem u preklopnom roštilju dobile su novi život.
Naravno, mogu se praviti i nešto manjeg prečnika, a više, nama su baš ovako tanke odgovarale, da nemamo iluziju da smo samo hleba pojeli. Svakako, jedan ovakav recept treba imati u evidenciji, pa za koju god svrhu se zemičke misle iskoristiti.
Zemičke za hamburger
(recept za štampu)
100ml mlake vode
1 kašika šećera
kesica suvog kvasca ili pola svežeg
200ml mlakog mleka
1 kašika masti
1 kašičica soli
500g brašna
1 jaje
susam
U mlakoj vodi razmutiti kvasac, pa dodati kašiku šećera i kašiku brašna.
Izmešati brašno i so.
Kada kvasac nadođe, dodati brašnu, potom dodavati mleko i omekšalu mast. Umesiti glatko testo i ostaviti pola sata do sat da narasta.
Potom testo izručiti na dasku i podeliti na 10 delova. Svaki deo oblikovati u loptu i ostaviti ih pokrivene 20-ak minuta da odmaraju.
Svaku lopticu razviti oklagijom u krug prečnika 10 cm ili manji, pa sve tako razvijene krugove poređati u pleh postavljen papirom za pečenje.
Krugove premazati umućenim jajetom, pokriti folijom i ostaviti 1/2 sata. Potom ih opet premazati umućenim jajetom, posuti susamom i peći u unapred zagrejanoj rerni na 200 stepeni 15 minuta.
Hamburger buns
100ml warm water
1 tablespoon sugar
7g dried yeast
200ml warm milk
1 tablespoon of lard
1 teaspoon salt
500g flour
1 egg
sesame
Dissolve yeast into the water, then add a tablespoon of sugar and a tablespoon of flour.
Combine the flour and salt.
When the yeast foam, add to the flour, then add milk and softened lard. Knead the dough until smooth and leave for half an hour to an hour to rise.
Cut the dough into 10 pieces and form a ball from each part. Then leave them covered for 20 minutes to rest.
Roll every dough with rolling pin into the circle diameter of 10 cm or less, combine all circles into the baking pan covered with parchment paper.
Brush each circles with egg wash, cover them with foil and leave for half an hour. Then brush them again, sprinkle with sesame seeds and bake in a pre-heated oven at 200 degrees for 15 minutes.
Koliko se ja secam, u Sarajevu hamburgeri nikad nisu uspeli da pomute slavu i popularnost pljeskavica. Uopste me i ne cudi 🙂 Moja mama je pravila slicne (ili identicne) zemicke za hamburgere, cak sta vise imam u svesci zapisane kao 'hamburgeri', recept je sigurno star oko 30 godina. Ja ih nisam nikad pravila, ove tvoje sa fotke su bas motivacija da ih konacno napravim.
Zemicke izgledaju odlicno! Jedva cekam da ih napravim!!
Odličan post! A žemljičke svakako isprobavam ja imam doma hamburgerljupca.
Napravila sam danas zemicke i (sramota me je da kazem) ostala je samo jos jedna, a nas je troje u porodici i kuci. A nismo pojeli 9 hamburgera. Stvarno su sjajne, meso je tu suvisno. Jedino, ja nisam stavila mast (za 25 godina zivota ovde videla sam samo jednom mast u supermarketu), vec puter. Hvala na receptu!
Baš mi je drago da ti se dopadaju. To i jeste problem – kada su sveže, ne znaš šta je dosta zemički!