(please scroll down for recipe in English)
Šnenokle su bile jedini slatkiš koji nisam volela (da, i to je moguće – bilo, doduše, da ja ne volim nešto slatko). Ipak, odavno sam u svom poslu koji mi plaća kredit i račune naučila da se asortiman ne formira na osnovu svog ukusa i afiniteta, već mora postojati “za nekoga sve, za svakog ponešto”, pa će već trend i tržište odrediti stalnu paletu boja i proizvoda.
Tako sam i za potrebe bloga napravila, eto – tek da imam u receptima i na slikama – šnenokle, bogobojažljivo sam probala prvu verziju i, malo je reći – oduševila se! A nije da nisam ranije probala: davala sam im šansu, ali mi je to bio jedan bljutavi slatkiš bez ukusa i stava. Kada sam (opet za potrebe bloga) počela malo da čitam i istražujem, došla sam do objašnjenja da neki ne zaslađuju šnenokle, već prave praktično krem od jaja, te se tako i poslužuje bez dodatih ukusa. E, u tom grmu leži zec: verovatno je do mene došla ta nezaslađena verzija, koja mi se učinila bezukusnom i bljutavom, te sam svoj sud donela i zapečatila. Malo upozorenje mamama kada teraju decu da probaju nešto novo: vodite računa čije im jelo nudite, da deca ne izgube godine i decenije u odbijanju i nejelu nečega što je realno veoma fino i ukusno.
Šnenokle je moja mama, sigurna sam, nekada i pravila, jer je ovo recept iz njene sveske, ali su to bile neke osamdesete i devedesete, kada su stari, dobri, tradicionalni i domaći slatkiši ustuknuli pred najezdom nekih novih, modernih torti i kolača, što je i uticalo na rezultate iz kuhinje moje mame. Ona je taj recept dobila od teta-Kaje, svoje koleginice. Ja je se jasno sećam, odlazila sam kao mala sa mamom kod nje: teta puterastog tena koja je sa porodicom živela u prilično skučenom i mračnom stanu i imala nekakvog papagaja, koji mi je uterivao strah u kosti (nikada nisam volela da mi ptice lepršaju krilima oko glave). Tako se dešavalo da prilično burno i preplašeno reagujem, pa je onda Pera papagaj (mislim da se tako zvao) bivao smešten u kavez dok ova damica ne napusti prostor. U tom trenutku je verovatno on mene ne podnosio bar koliko i ja njega. Inače, teta-Kaja nije umela da kaže Č; iako sam bila jako lepo vaspitano, tiho i povučeno dete, kao i velika većina mojih vršnjaka tog doba, ipak sam htela da teta-Kaju naučim ispravnom izgovoru: teta-Kajo, ne kaže se ćetka, nego četka (naravno da sam afektirano naglašavala to č, da ona lepo nauči). S obzirom da se toga ne sećam, već su mi prepričavali, a i ona se uvek šalila sa mnom kada me sretne – Tanjice, je li beše ćetka? – pretpostavljam da sam tu petlju da ispravim starijeg imala u uzrastu mlađem od četiri godine.
Teta-Kaja je bila vrsna kuvarica i moja mama je mnoštvo recepata upravo od nje naučila, jer se u bakinom kraju većina stvari nije spremala. Od teta-Kaje je pokupila mnoge torte, ona ju je naučila da se jede rinflajš i to sa paradajz-sosom, a njen je i ovaj recept za šnenokle. Ima li savršenijeg slatkiša? Jaja, šećer, mleko i kašika brašna. Bez masnoće, bez nepotrebnih kerefeka, a slatkiš za desetku. Malo sam se pribojavala oko kuvanja noklica od belanaca, jer sam jednom, dosta davno, uzela da ih pravim, pa sam pronašla da se kuvaju par minuta – kakav promašaj. Odnosno pogodak, ako želite da dobijete tvrdu, gumenastu i nejestivu noklicu. Kada sam svoju koleginicu Cecu pitala koliko da kuvam, ona mi je rekla – pa videćeš. Šta da vidim, sunce ti, otkud znam kada je spremno. Prihvativši se posla, stvarno sam videla: sekunde su u pitanju kada se noklica naduva i tačno se zna kada je spremna za okretanje. Na drugoj strani još nekoliko sekundi i rešetkastom kašikom se vadi u činijicu.
Može se odmah stavljati u činijice u kojima će se servirati, pa na licu mesta formirati porcije, a može se stavljati u veliku činiju, pa da svako uzima koliko i kako želi. I još jedan savet plus: koristite kašiku za sladoled, onu sa mehanizmom. Jeste da nećete dobiti ovalne noklice, ali je daleko jednostavnije, brže i lakše, a i okrugle su sasvim lepe.
Ono što je bitno je da podsetim one koji su zaboravili na ovaj vrhunski slatkiš, da zamolim one koji ga ne vole, kao ja ranije, da ga probaju. Oni koji ga vole i često jedu – ništa, vidimo se u sledećoj objavi.
Šnenokle
1l mleka
5 belanaca
2 kašike šećera
par kapi sirćeta
5 žumanaca
1 kašika brašna
5 kašika šećera
Od litre mleka odvojiti 100 ml, ostalo staviti u šerpu da provri.
Od belanaca, uz par kapi belog sirćeta, umutiti čvrst sneg. Dodati 2 kašike šećera i nastaviti mućenje.
Za formiranje noklica koristiti kašiku za sladoled sa mehanizmom ili dve kašike.
Umočiti kašiku u vrijuće mleko, zahvatiti sneg od belanaca, pa spustiti u vrijuće mleko. Kuvati par sekundi, dok noklica ne nabubri, pa je viljuškom okrenuti da se skuva i sa druge strane. Nakon par sekundi rešetkastom kašikom izvaditi i staviti ili odmah u činijicu ili u veliku činiju.
Kada istroše sva belanca i skuvaju sve noklice, skloniti mleko na par trenutaka sa ringle.
Žicom izmešati žumanca, 5 kašika šećera, brašno i 100 ml hladnog mleka. U glatku smesu uliti proceđeno mleko u kome su se kuvale noklice. Vratiti u šerpu, staviti na ringlu i kuvati uz stalno mešanje, dok se krem ne zgusne.
Skuvan krem preliti preko noklica, ostaviti da se ohladi i služiti, može i posuto narendanom čokoladom.
Floating islands
1l of milk
5 eggwhites
2 tablespoons sugar
a couple of drops of white vinegar
5 yolks
1 tablespoon flour
5 tablespoons of sugar
Put 900ml of milk into pot and heat it.
Mix egg whites with a few drops of white vinegar, add 2 tablespoons of sugar and continue to mix until firm snow.
Using two tablespoons or ice-cream spoon, take egg-whites portion and put into boiling milk. Cook for a few seconds, until egg-whites start to spread, then turn it with a fork on the other side. After a few seconds, remove cooked egg whites with the lattice spoon and put it immediately into the small portion bowl or into a large bowl.
Repeat the procedure with whole egg whites quantities.
Combine 5 tablespoons of sugar, flour and 100 ml of cold milk. In a smooth mixture, pour the milk in which the egg whites nuggets were cooked. Put it back on the stove, heat and cook constantly stirring, until the cream is thickened.
Scooped cream spread over egg whites nuggets, let it cool down and serve (maybe sprinkled with grounded chocolate).
Oooooobozavam snenokle, sada sam vec legla ali ozbiljno razmisljam da ustanem i da ih napravim…treba da postoji neka opcija na instagramu da tvoje objave ne izlaze u vecernjim satima…oh snenoklice njam!…hvala��
Sutra ces mi objasniti ovo leganje u pola devet. A ne bi mene cudilo od tebe da ustanes caskom i napravis snenokle, pa jos i gulas za sutra i pilav za prekosutra 😉
P.S. ako neko cita komentare, Milica je moja koleginica hazarderske energije i volje koja brise sve pred sobom!
I mi smo pravili ( moja mama i ja ) iste kao i Vi, Tanja, ali onda mi strina donese činiju na dnu plazma keksi, šnenoklice odgore…Probajte, deci je najzanimljivije.
Moje dete nije više dete, ali sam čula za taj keks – da on njima sigurno neku specifičnu teksturu. Ja sam ovo ovako uradila, da bude što starinskije 😉
Moja mama je pravila paradižot (tako su se u mom kraju zvale šnenokle)tako što je na dno velike činije stavljala keks "abeceda" (keks u obliku slova, ne znam da li sada ima da se kupi, bilo je to pre dobrih 45-50 godina), a odozgo šnenokle. Nisam ih volela. Napravim svojoj deci, kategorično odbiju uz obrazloženje koje sam odmah prihvatila – ta ostrva od belanaca su potpuno bezukusna. Shvatim u čemu je problem – belanca se nisu sladila. Promenim to, naravno da ćemo uraditi sve da nam deca budu zadovoljna, zasladim belanca, pa još dodam i malo vanile, i napravim šnenokle. Potpuno druga priča. Nažalost ni tu, bolju, varijantu ne napravih jedno 20 godina. Možda bih mogla sada sebi da napravim, čisto sećanja radi. Ili da sačekam da unuci stasaju. Samo da nadjem tu "abecedu". I, pošto se stavljao taj keks koji upije prilično krema od jaja, u jaja se nije stavljalo brašno nego krem ostane malo redji. Odozgo puno rendane čokolade, ili cimeta.
Već sam čula da neko stavlja keks na dno činijice, a to ima i praktičnu primenu: pokupi mleko koje i pored ceđenja belanaca ipak se malo odvoji. Ako ne nađete abecedu, deca će sigurno biti zadovoljna i sa nekom lomljenom plazmom ili petit-beurre keksom, sigurna sam.