Da li i vi volite testo? Volite li više da jedete ili da pravite? Ja da pravim – ima mi nekako terapeutsko dejstvo. Kada to radim rukama, obavezno njuškam prste, jer volim miris svežeg kvasca – pruža mi onaj utešni osećaj, koji asocira na toplinu doma, na domaću hranu, na sigurnost. Kada vidim testo makar i na slici – meni zamiriše.
Tako, jako su mi se dopale slike kiflica u pripremi, razvučenog svežeg testa i spremnog punjenja. Onako zadovoljna i ponosna kako to izgleda, pozovem Luku da vidi slike na kompjuteru, uz opasku – vidi kako lepo izgleda ovo testo.
A moj sin, potpuno netaknut onim da je testo sinonim za sigurnost doma, je nekako shvatio da treba da bira slike koje će biti objavljene. U maniru urednice američkog Vogue-a, krenuo je da mi secira galeriju: ovo ne, ovo ne, ovo ne nikako, e, ovo može.
Šokirano sam ga gledala par sekundi i, da se stvar ne otme kontroli, odmah sam presekla: sve se objavljuje, samo sam htela da vidiš. Tada pripadnik generacije nekog slova, vrag bi više znao kojeg, izbaci krunski argument, prema svom mišljenju: pa majko, ko još želi da gleda u testo? Šok mi se vratio, a onda sam ja izbacila argument svoje prepotopske generacije: pa sine, valjda onaj ko želi da ga spremi! Tako se vrtoglavom brzinom završila Lukina karijera foto-urednika bloga.
Kiflica nikad dosta, bilo da su slatke, slane, od dizanog testa, prhke, od testa sa sirom, što im opet daje neku sasvim desetu teksturu. Pune se onim što je pri ruci, čega treba da se rešimo iz frižidera ili idemo u prodavnicu da bismo pribavili nešto specijalno, što želimo da se nađe u zagrljaju ukusnog testa.
Mene ne treba pitati koje kiflice više volim – slatke ili slane, jer nema ni tračak nade da bih mogla napraviti izbor i opredeliti se za draže. Samo da su ukusne, a ne tvrde i suve – eto, to su mi jedini kriterijumi. A da li će biti džem, nugat krem, parče čokolade, sir, šunka, ajvar, kačkavalj….u srcu kiflice – ma ko pita!
Ove današnje je trebalo da budu sa kremom od vanile. Naoštrila sam se da baš tako nešto napravim, ali sam sa kremom pogrešno skrenula kod Albukerkija i nisam bila zadovoljna krajnjim rezultatom. Ipak, odnevši tanjir peciva kod komšinice sa kojom na taj način razmenjujem posuđe, njeno oduševljenje kiflicama, zapravo testom, me je ponukalo da jedan delimični fijasko ipak iskoristim za nešto. I tako iznudicom nastadoše slatke kiflice punjene džemom i čokoladom: džem treba da bude nešto čvršći, a komadić čokolade za kuvanje rezultira onim punjenjem koje curi i čokoladom koja se razvlači.
Odličan recept za imati u arhivi: sasvim običan, a veoma pogodan za doručak, školsku ili kancelarijsku užinu. A punjenje? Kao što rekoh – šta vam pod ruku padne. Kod mene načetih teglica džema za pražnjenje koliko duša želi, a verujem da moj frižider nije izuzetak. Stoga – slatke kiflice.
Slatke kiflice
1/2 kg brašna (po potrebi malo više)
1/4 l mleka
1/2 svežeg kvasca ili kesica suvog
4 kašike šećera
100ml ulja
1 jaje
prstohvat soli
Fil: džem, čokolada za kuvanje, nugat krem i slično
Premaz: umućeno jaje
Posip: po želji kristal ili granulovani šećer
Razmutiti kvasac u mlakom mleku sa dodatkom malo šećera i malo brašna. Kada se kvasac aktivira (zapeni), usuti ga u brašno mesiti testo (mikserom, nastavci za mešenje), uz dodavanje ostatka šećera, ulja i jajeta. Umešeno glatko testo ostaviti u pokrivenoj posudi da se duplira.
Nadošlo testo podeliti na 4 loptice. Svaku lopticu razvući u krug debljine 5-7mm, pa iseći na 8 trouglova. Na širi deo svakog trougla staviti punjenje po želji: kašičicu džema ili nugat krema, kockicu čokolade i slično. Uvijati kiflice, pa ih slagati na pleh postavljen papirom za pečenje. Svaku kiflicu premazati umućenim jajetom i posuti po želji kristal ili granulovanim šećerom.
Peći u unapred zagrejanoj rerni na 190 stepeni, 20 minuta.
