(please scroll down for recipe in English)
Osamdesete, divne osamdesete. Procvat u mnogim oblastima, bezbrižje svuda oko nas. Godine kada se slušala odlična muzika, kada su se nosile neke (sada) smešne frizure, nakit, možda i odeća. Prvi video-rekorderi na kojima je kaseta sa video spotovima znala da se izliže, a filmovi puštani dok se ne upamti svaka replika, mimika, i ulovi greška u montaži. Imali smo dva televizijska kanala (Luka i dalje misli da ga foliram za to, ne veruje mi), lovili smo pesme na radiju da ih snimimo na kasetu i bili srećni ako uspemo uhvatiti verziju bez komentara radio-stanice. Sve do starijih razreda osnovne škole sam odrastala ispred zgrade, igrala između dve vatre i lastiš, zbog koga sam birala odeću za napolje isključivo koja ima džepove – da uvek imam gumu uza se.
Kompjuteri su počeli da se stidljivo pojavljuju, retki su ih imali, još ređi umeli da rukuju njima. Pojavili su se i preklopni roštilji, a sa njima i topli sendviči. Ljudi su se više družili, igrali su društvene igre – Remi, Preferans, Jamb, Monopol, Riziko. Za okupljanja su se spremale grickalice, a sveto trojstvo okupljanja tih godina je bilo
Burgije,
Perece i Slane galete. Ista kombinacija je korišćena i za rođendane, obogaćena čuvenim rođendanskim sendvičima.
Nedavno sam prekopavala po svesci, ugledala galete i na prečac odlučila da ih napravim. To je bio lakši deo priče. Kada je slikanje došlo na red, htela sam da unesem malo šmeka osamdesetih i prikažem galete u originalnom okruženju – sa jamb priborom. U beogradskom stanu početkom 2017. je to bila nemoguća misija, onakva kakvu ni Tom Kruz ne bi rešio. Pola fioka sam prekopala, našla jedne, ne nisu te, gde su druge. Ma jedva iskočiše iz najudaljenijeg ugla neke zabačene fioke i posvedočiše o svom nekorišćenju.
Da druženje i dobri duh osamdesetih ipak nije izgubljen je činjenica da je šah u našoj kući uvek pri ruci, jer je Luka njegov predani korisnik. U meri da je letos jurio penzionere šahiste po parku, kako bi odmerio koliko je dobar i šta zna. Prvi put je nastupio arogantno kao u vicu sa konjem ofarbanim u zeleno: ima li neko ko hoće da igra sa mnom? Kada ga je jedan čikica odrao živog, pokunjio se, pokupio svoj ponos, sa njim i jezik i otišao kući. Došao je sutra, skoncentrisan i normalan, pružio dobar revanš i postao “onaj mali”, simpatičan svim penzionerima. Na leto, kada se ponovo otvori sezona parkovskog šaha, možda im ponese i Slane galete 😉.
Slane galete
(recept za štampu)
1 kg brašna
200g susama ili mešano kima i susama
2 praška za pecivo
2 kašičice soli
4 male šoljice ulja (od 100ml)
300ml piva
Susam blago prepeći na teflonskom tiganju.
Pečeni susam, eventualno sa dodatkom kima, izmešati sa brašnom, praškom za pecivo i solju. Potom dodati ulje i pivo i umesiti testo. Ukoliko je potrebno, dodati još malo piva.
Otkidati kuglice, poslagati ih u preklopni roštilj (za tople sendviče), zatvoriti drugim delom i pritisnuti. Peći dok ne porumene (oko 5 minuta, ali svakako proveravati, jer zavisi od tipa i jačine roštilja).
Savory party snack
(print this recipe)
1 kg flour
200g mixed sesame or combined caraway and sesame
2 baking powder (20g)
2 teaspoons salt
400ml sunflower oil
300ml beer
Bake sesame in non-sticking pan.
Combine baked sesame, eventually with the addition of cumin, flour, baking powder and salt. Then add the oil and beer and knead the dough. Add more beer, if needed.
Make small balls, put them in contact grill, close contact grill and press. Bake until golden brown (about 5 minutes, but it should be checked, since it depends of the type and strenght of contact grill).
Draga Tanja, kako ste lijepo opisali osamdesete. Meni se dogodile samo lijepe stvari, završetak škole, rođenje djeteta, zaposlenje…Hvala Vam što ste oživjeli tako lijepa sjećanja.Lijep pozdrav iz Bosne
Svima su nam se mahom dešavale lepe stvari, bilo je to vreme "kada je Bog hodio zemljom". Veliki poljubac za Bosnu!
Ajd' kockice bih možda i iskopala neke, ali – listići! Pa gde to nađe?! 🙂
Mene si podsetila na jedan kasniji period (kasniji od osamdesetih), kad smo svako veče igrali remi sa jednim parom, naizmenično kod njih ili kod nas, a uvek neko grickanje bilo pored (mada je pod "grickanje" su upadale i prženice i tako nešto :)))
Lep post, lepe grickalice!
Imala sam ideju da imam jednu fioku u stanu u kojoj će biti društvene igre, a izbor je pao na Lukinu sobu. Kada sam posegla u tu fioku, našla sam i Lukine kontrolne zadatke, neke knjige, stari neseser, tek u ćošku kompletić za jamb. Izgleda da se moj koncept i organizacija nisu poklopili sa onima moga sina.
Remi nisam igrala sto godina, a nešto ni nemam kada. Kada se sa nekim vidim, daj prvo da se ispričamo, nema te dokolice za kartanje…. Prženice za grickanje – to je sjajna ideja! Kada se klinci okupe, iseći ću hleb na sitnije i ispohovati, to će biti pravi hit.
Subotnja jutra smo dočekivale sa kanastom, naduvenih očiju od dima i naduvenih stomaka od ovakvih grickalica i piva 🙂 A onda pijaca i ručak u podne da bi se zakucali u krevet što pre 🙂
Dala si mi ideju za parkić za Filipa leto 🙂
Pa to ti pričam! Deca bi to mogla baš da vole – nama je to bio hit kad smo bili mali, mali.
Ja osamdesetih definitivno nisam probala nista slicno jer kod nas nije bilo kartanja i slicnih druzenja. Ja sam bila jos mala za to a roditelji nisu voljeli takve stvari. Odrasla sam u predgradju, 15 min hoda od strogog centra, okruzena livadana, kravama, kokoskama, bastama kao da smo na selu. Nasa kuca je bila zadnja u ulici i sa tri strane je bila velika livada a sa cetvrte put koji je vodio samo do nase kuce. Blizu je bila Gorica jedno od omiljenih setalista podgoricana koje u to doba nije bilo tako popularno pa smo mi kao djeca slobodno tumarali bez straha da nam se nesto lose moze desiti.Danas je sve malo drugacije ali se moja cerka se ipak igra ispred zgrade. To je u dijelu PG u kome mi zivimo jos uvijek moguce mada mislim da je sve manje takvih djelova grada.
Donja Gorica, a? Ako je to, onda znam taj kraj, jer rođaci Prvog muža tamo žive i znam da je ravno, prirodno i slobodno. Kakve društvene igre za stolom, nema toga, sve mi je jasno 😉
Ja sam 80-tih bila mala za takva druženja (to je bilo aktuelno 90-tih). Letnji raspusti u selu kod bake bili su obeleženi susretima sela, sa fudbalskim utakmicama i natecanjem u pevanju 🙂 Grickalo se doduše i tad, ali uštipci, pite, hleb sa mašću…ma sve što padne pod ruku.
Ispadoh ja najstarija na internetu ;-):-))) Krajem osamdesetih sam bila tinejdžerka, ali sam u okruženju imala mnoštvo onih koji su upravo živeli po opisu. A devedesete, jadne i nesrećne, iako sam sve životne stvari baš tada završavala (fakultet, zaposlenje, udaja, dete) – niko ih po lepom ne pominje. Joj, raspusti na selu: uštipci, prženice, jaje pečeno na plotni smederevca, sir, mileram, pečenjaci…ne znam čega se radije sećam.
Seosko takmičenje u pevanju – pa fenomenalno! Verovatno mi niko ne bi izbio mikrofon iz ruku 🙂
Pa ovaj..osamdesete se baš završavale kad sam se ja rodila. Srećom brat , koji je dosta dosta stariji od mene je sačuvao mnoga sećanja i u kulinarskom i u muzićkom smislu , a bogami i neke besmislice.
Elem ove galete su odlične za neko skupljanje..tako da kad ga sledeći put vidim..uz partiju šaha..da da ao je i kod nas bila jedna retka igračka,pa se ovde ljudi čude kako dobro znamo da igramo šah, mada nismo ustvari ništa naročito.