Generalno posmatrano, pu, pu, pu, da zlo ne čuje, imam dobar imunitet. Nisam sklona nekim čestim prehlađivanjima, virusima i slično i dosta sam dobro prolazila sa tim. Ipak, kada se razbolim, to nekako uvek bude apokaliptično. Negde u trećoj godini srednje škole, dobijem strašnu upalu grla, tresla sam se u groznici i gorela u temperaturi naizmenično celih nedelju dana. Onda na prvoj godini fakulteta ospem se od varičela, pod stare dane, i to ih dobijem od dečka sa kojim tek što sam počela da se zabavljam. Dve godine sam bila mirna, pa se na trećoj godini fakulteta razbolim od kapljične žutice. Nakon toga, ako ne računam problematičnu trudnoću, jednu gnojavu anginu i upalu pluća od pre tri godine – sve je bilo više-manje prolazno.
Moja ishrana je bila strogo definisana od strane lekara i još strožije pripremana i kontrolisana od strane moje mame. Tada sam neke stvari prvi put jela da pamtim: kuvanu škarpinu (i dalje nemam nikakvu želju da je ikada više probam), surutku (i sada se naježim kada se setim tog ukusa), kuvani griz (znam da sam ga jela kao beba, ali tada prvi put da pamtim), sarmice od zelja (mama tvrdi da ih je i ranije spremala, ali se ja toga uopšte ne sećam).
Sarmice od zelja su se od tada počele često pripremati kod nas, isprva u nameri da se meni, rekonvalescentu da obrok i pruži podrška, a potom i da cela porodica pojede nešto zdravo i ukusno. Obožavam ih! Sa kiselim mlekom odozgo, kada se isprepliću prolećni ukus zelja sa ukusom punjenja – božanstveno.
Muku sam mučila sa lišćem. Ranije sam ga prekuvavala, pa se gnjecavilo. Pa sam probala da ga sirovog uvijam – samo što nisam sarmice uvezivala kanapom, koliko su neposlušne bile. Onda sam pronašla solomonsko rešenje: ubacim lišće u buketu od 4-5 u vrelu vodu, ostavim par sekundi, odmah ga vadim i stavljam u hladnu vodu, da se zaustavi termička obrada, ma kako blaga i brza bila. To je način koji radi posao.
Isto tako, isprva sam ih standardno motala: stavim malo fila pri korenu, savijem bočne ivice ka sredini, pa motam od korena prema vrhu lista. Moja mama voli da testira i menja proverene postupke (kod klasične sarme, koju pravi najbolje na svetu sam joj stavila tačku i zabranu da bilo šta menja, jer što ne ide – ne ide) pa je pronašla novi način motanja i sarmica od zelja. Meni se mnogo dopala dekorativnost postupka, kao i činjenica da je sada kuva u rerni. E, sada mi je ovo omiljeni način, slepo ga se držim i konačno, nakon dvadeset godina spremanja sarmica od zelja, imam konačno rešenje – hvala, mama!
Sarmice od zelja
(recept za štampu)
1 manja glavica crnog luka
2-3 kašike ulja
300g mlevenog junećeg mesa
120g kočanskog pirinča
so, biber
1 jaje
24 lista zelja
1 kašika ulja
1 kocka za supu
Sitno iseckati crni luk, pa ga propržiti na zagrejanom ulju. Dodati mleveno meso, pa pržiti dok sasvim ne promeni boju (posvetli) i voda koju meso pusti ne uvri. Dodati pirinač, posoliti i pobiberiti po ukusu. Dodati 1 jaje i sve dobro izmešati.
Zelje dobro oprati i ukloniti zadebljanu žilu kroz sredinu. U veću šerpu staviti vodu da proključa, pa skloniti sa ringle. Pripremiti vanglu hladne vode. Uzimati 4-5 listova zelja, pa držeći silikonskom štipaljkom, spuštati u vrelu vodu, ostaviti desetak sekundi, odmah vaditi i spuštati u hladnu vodu. Postupak ponoviti sa svim listovima. Listove dobro ocediti od viška vode.
Uzeti jedan list, raširiti ga na radnoj površini, pa presaviti na pola po širini. Na sredinu staviti dve kašičice fila, presaviti sa svake strane ka sredini, pa uviti sarmicu. Tako formiranu sarmicu staviti u pleh za pečenje, posut kašikom ulja. Postupak ponoviti sa ostalim listovima i ređati sarmice jednu do druge.
Kada se svi listovi i sav fil iskoriste, razmutiti kocku za supu u vreloj vodi, pa presuti preko sarmica da ogreznu.
Pleh prekriti aluminijumskom folijom. Peći u unapred zagrejanoj rerni na 180 stepeni 20 minuta, skinuti foliju, pa peći još pola sata.
Sarmice servirati sa kiselim mlekom ili kiselom pavlakom.
Stuffed dock leaves
(print this recipe)
1 small onion
2-3 tablespoons of oil
300 g of minced beef meat
120g arborio rice
salt, pepper
1 egg
24 dock leaves
1 tablespoon oil
1 bouillon cube
Chop the onion finely, then fry it in hot oil. Add ground meat, and fry until it changes color (lightens) and meat juices dissolve. Add rice, then season with salt and pepper upon to taste. Add 1 egg and mix it well.
Wash dock leaves and remove thickened vein in the middle. Put the water to boil in larger pot, then remove it from the stove-top. Prepare large bowl with cold water. Take 4-5 leaves of cabbage with silicon tongs, put them in boiled water, leave for ten seconds, remove immediately and put down in cold water. Repeat with all the leaves. Drain the leaves well of the excess water.
Take one leave, spread it on your counter, then fold in half width. Put two teaspoons of filling in the middle, fold each side towards the middle, then twist rolls. Put thus formed rolls in the baking ban sprinkled with a spoon of oil. Repeat with the other leaves and arrange rolls one next to each other.
Dissolve bouillon cube in hot water, then pour over rolls, leaving the top of them uncovered.
Seal baking pan with aluminium foil. Bake in pre-heated oven at 180 degrees for 20 minutes, remove the foil and bake for another half an hour.
Posle ko zna koliko godina (vise od cetvrt veka) probala sam sarmice od zelja pre mesec dana. Savrsene su! Bas tako sa kiselim mlekom. Inace zelje smo samo jednokratno imali, sad mogu da se nadam da cu ih jesti kad budem ila za Srbiju. Ovde ne moze da se kupi.
Zelje izgleda ne može u mnogo zemalja da se kupi. Šteta! Ne znam šta kažu o njegovoj hranljivosti, ali da je ukusno – jeste. Još naročito u ovom specijalitetu.
Sarmice sa zeljem nisam nikad jela, a ove tvoje izgledaju divno
Baš sam se iznenadila kada sam shvatila da u Hrvatskoj ne može da se nađe zelje, a tu smo, jedni uz druge. Onda ćemo ovako, draga Tamara: dođeš u Beograd, pa ili ti ja napravim sarmice i gostimo se kod mene ili idemo negde u dernek, u neke sarmice 😉
Veoma čudan i neobičan način filovanja samih sarmica. Izuzetno prolećno jelo i kod nas je često na stolu. Odlično je sve ovo i za svaku pohvalu.
Ni sama ne znam odakle to mojoj mami, ali ovaj sam način odmah prihvatila. Specijalno je dobar ako se ceo pleh iznosi pred goste, lepoizgledajući je.
Da kucnem u drvo i ja se ne sećam kad samposlednji put bila bolesna. Imam još nešto, super metabolizam pa iako pečemkolače ( i jedem) baš često , težina mi je uvek tu negde oko dobre :)A sarmice volem i ja !
Mame ne smeju da budu bolesne, naročito mlade mame 🙂 San svake žene: da jede, a da se ne vidi.
pre sedam godina sam se sa porodicom preselila u Bar. Do tada sam samo jednom probala raštan u kombinaciji sa mesom,jelo koje je moja tetka pravila, ali meso je bilo dominantno,i onda je ostala rečenica:" praviš tetkin raštan(kilo raštana i tri kila mesa).Pošto je raštan zastupljeniji u Crnoj Gori, uzmem i savijem sarmice od njega,i verujte mi ukus raštana je najbolji ukus od svih zeljastih liski za savijanje!Ako naiđete na njega, obavezno ga probajte!