Šapice sa rogačem

Koliko puta ste krenuli na jedno mesto, a stigli na neko sasvim deseto? Krene se u radnju, ali se sretne drugarica, pa se završi na kafi. Krene se na posao, pa se sledeće jutro dočeka uz tamburaše. Krene se na trening, pa se vrati sa novim cipelama u kutiji. Krene se u pripremu recepta šapica sa rogačem, ali se završi i sa osvežavanjem starog recepta šapica sa orasima.

Kafa sa drugaricom – dešavalo se, naravno. Sledeće jutro sa tamburašima – pa hajte, molim vas, ja sam poštena žena, vraćala sam se kući do ponoći 😉 Sa treninga se jasam vraćala natovarena, ne pričam napamet. A tek šapice….

Pošto smo svi ovde zbog kuvanja i recepata, preskočiću hronologiju ovih prvih događaja, ali ću vam prepričati ovaj potonji.

Scena 1: nakon čvrste odluke da bi valjalo napraviti šapice i u verziji sa rogačem prošlo je dosta vremena do početka realizacije. Naravno, počnem od starog i nebrojeno puta proverenog bakinog recepta, samo orahe zamenim rogačem. Izvadim i modlice i zamislim da ću sve završiti za tren oka u jednoj večeri, kako bih sutradan izvela fotografisanje. Šapice sa orasima normalno utiskujem u limene kalupe, one nakon pečenja same ispadaju i to bude jedan luk-i-voda proces. Avaj! Uopšte nisam predvidela da je rogač uveliko suvlja namirnica nego orah, te da bi ipak bilo dobro namastiti kalupe – jednostavno sam pristupila poslu na osnovu prethodnog iskustva. Greška!

Scena 2: mala digresija – ranije sam kod Kineza bila kupila silikonske kalupe sa nejasnom idejom šta bih tačno sa njima radila. Ono klasično ženski: ijao, što su slatki! Posle mnogo godina stajanja i neupotrebljavanja, jer sam inače silikonske kalupe istisnula iz upotrebe, izvadila sam ih sa neke police kojoj sam namenila daleko korisniju ulogu. Silikonski kalupi su prosto rečeno – izvisili. Kako mi je bilo žao odmah da ih bacim, stavila sam ih na trpezarijsku stolicu i počela da ih nutkam svojoj okolini – niko se nije upecao da ih preuzme i time mi umiri savest izbacivanja iz kuhinje. Pošto je savest ostala neumirena, kalupe sam prebacila u ostavu, ali u najdalji ugao, sa namerom da ako ih uskoro ne upotrebim – savest proglasim umirenom i izvršim bacanje. U trenutku zlopaćenja sa limenim kalupima i smesom sa rogačem, a nakon što sam već neki četvrti-peti kolačić oštetila prilikom vađenja iz modle i sve je slutilo na katastrofu – setila sam se onih raščinjenih kalupa. Skinula ih, shvatila da imam i neke baš lepe oblike, popunila ih smesom, ne znajući šta da očekujem. Ispekla, oni sami poskakali iz oblika, pečeni, divno oblikovani, veličine za zalogaj – došlo mi je da samu sebe poljubim i zahvalim što je onaj gen hrčka koji teško baca i odriče se stvari učinio da ću od sada imati šapice predivnih oblika. Uz sve to, oklevanje i vaganje između pravljenja omiljenog keksa i pranja kalupa koje mora da bude veoma detaljno, kao i sušenje – uvek nekako prevagne u korist – ma dobro, praviću nešto drugo.

Scena 3: hmmm, vidi kako ovo lepo ide? Baš bi bilo dobro da imam i one osnovne, sa orasima? Sada su se apetiti otvorili, jer – silikonski kalupi, pa sam časkom umesila i drugu, a zapravo prvu verziju. I to celu turu, bilo mi se osladilo. I napunila metalnu kutiju i napravila zalihe ovog starinskog slatkiša.

Scena 4: vidi kako su lepe ove osnovne šapice! Baš bi lepo bilo, kada već postavljam celu skalameriju za slikanje, da slikam i njih i osvežim slike na onoj prastaroj objavi. Mislim, očigledno je da nikome one stare slike ne smetaju, jer su Bakine šapice godinama bile u vrhu čitanosti. Ipak, pomalo sam naučila o fotografiji za ovih osam godina od kako su one šapice objavljene, pa kad smo već tu… I tako će i stari recept dobiti deo novih slika. Recept ni za ič nisam promenila – dobro se ne menja.

Eto. Tako sam krenula od jednog recepta, a usput sam, pričajući sa svojim mozgom kao Homer Simpson, došla na nešto sasvim drugo. Mislim da niko neće imati ništa protiv, jer je taj put doneo neka učenja: smesa sa rogačem zahteva podmazivanje metalnih kalupa, šapice mogu da se peku u silikonskim kalupima i nekad je nebacanje dobro.

Imate li i vi limene kutije za keksiće? Sada mogu da se kupe u mnogim radnjama, naročito u ovom periodu godine. Veoma su praktične, jer se u njima keksići veoma lepo održe – ja ih čuvam na terasi ili u ostavi koja mi je solidno hladna i uvek imam slatkiš. Pored svih drugih džokera za imati-uvek-slatko-za-iznenadne-goste, ovaj je jedan od omiljenih: kolačiće naslažem na server za stopicom i oduševljenje je zagarantovano. Da ne pominjem domaće jestive poklone: šapice spakujte u kartonsku kutiju, vežite mašnu i osmeh na licu poklonoprimca će vam biti najveća nagrada. Pored šapica sa rogačem, ovo su takođe domaći keksići koji mogu da posluže u ovu svrhu:

Bakine šapice

Banini

Gurabije