Salčići

Salčići, salenjaci, salašnjaci – sve su to nazivi za starinsku poslasticu koja se pravi od testa jednostavnih sastojaka, koje se nakon postupka premazivanja mlevenim salom pretvara u rustično lisnato testo. Sve ovo ovako više-manje tehnički rečeno ni izdaleka ne dočarava prhkost, vazdušastost i teksturu ovog starinskog slatkiša, koji se usuđuju samo neki da prave – a zaista ne znam zašto.

Ranije je bilo nešto teže nabaviti salo – ili se ja nisam nešto specijalno zanimala za tu namirnicu, pa je nisam ni tražila po radnjama i mesarama. Ono što je bitnije –  nikada ga nisam videla u industrijskom izdanju. Negde ga prodaju samlevenog, negde u komadu, pa onda domaćicama ostaje da se bave pripremom. Ja sam bila ta koja je salo pripremala, čistila, seckala, mlela i sve ostalo, pa mogu da posvedočim – ništa strašno.

Nekada davno, pre nego što nam je mnogo toga postalo dostupno preko cele godine, domaćice su cupkale pored majstora koji je došao da odradi svinjokolj, kako bi odmah odvojile na stranu salo koje će uskoro postati lepršavi salčići. To su bili kroasani sela i nekadašnjeg vremena i neizbežan slatkiš Božićne trpeze. Kažu da su salčići bili omiljeni slatkiš kralja Milana Obrenovića, te da su ga kraljevačke domaćice njima poslužile prilikom posete tom gradu krajem XIX veka. Oduševivši vladara, salčići su postali i omiljena poslastica tog kraja.

Neki salčiće prave sa vinom, drugi sa običnom hladnom vodom, neki sa kiselom vodom. Nailazila sam čak na recepte gde se dodaje kvasac, neko dodaje vanilu, a neko limunovu koru. Kod mene su pravila sledeća: kisela voda, limunova kora, bez kvasca, bez šećera u testu, obilato posuti prah šećerom. Ono gde sam napravila ovog puta propust je što sam, da bi bili lepši na slici, načinila jeres i kupila džem (pored svih onih domaćih džemova koji mi se šepure u ostavi). Ideja je bila – moj džem nije mnogo ukuvan, pa će iscuriti iz testa, a i da bude lepša boja. Kakav faul! Ovaj kupovni je curio više nego bilo koji domaći i dokazao da je put do pakla popločan dobrim namerama. Imam još jednu meru sala u zamrzivaču – sledeći put ću biti pametnija, bar što se džema za punjenje tiče.

Ukoliko očekujete brauni ili mus – ovo nije recept za vas, jer ćete biti uveliko razočarani. Ovo je starinski, dobar i kvalitetan slatkiš, koji je deo naše tradicije i stoga treba da ga odnegujemo i spasimo od zaborava. Baš me zanima da li će sledeća generacija poznavati termin salčića izvan gastro-etno-istorijske discipline? Naše je da ih naučimo ili podsetimo. Ukoliko ste iz Beograda, salo u komadu možete pronaći u mesari Bekon na Bajlonijevoj pijaci ili mleveno kod mesara Šicka na Dušanovačkoj pijaci. Za druge gradove ne znam, ali sam nekako sigurna da ako odete u dobro snabdevenu mesaru i porazgovarate sa mesarom – pronaći ćete ili proizvod ili rešenje u vidu rezervacije sala za sledeću nedelju. Kako god – nemojte propustiti pravljenje salčića – makar samo zbog osmeha na licu nešto starijih koji ih se sećaju od nekada davno.