Rolat od banana

Uvek sam slušala tatu kako se priseća – znaš, jedno vreme su jabuke bile skuplje od banana – i to je izgovarano sa velikom dozom čuđenja. Onda se u ovoj zemlji pojavila ruža istorijskih vetrova , pa su se vremena smenjivala – više ili manje dobra što se ekonomske situacije tiče, te su banane postajale više ili manje skupe, ako ih poredimo sa jabukama. Zaista, ako jabuke rastu u plodnoj Šumadiji, tu nadomak, a banane stižu iz tamo neke Indije ili Brazila, onda je pitanje cene više nego problematično. Zapravo neuporedivo.

Banane su mi nekada davno bile omiljeno voće. Pričam o periodu svoje osnovne škole, na primer, kada je na snazi bilo ono vreme kada su bile skuplje od jabuka i pomalo čak egzotične. Gulila sam jednu po jednu i nisam prestajala dok god ih ima. Baka i deda nikada nisu došli bez poklončića za mene, čak i kada sam uveliko bila verena, iako su živeli na svega par kilometara od nas. Taj poklončić je bio makar dve kesice grisina, neki keks, čokolada, a najčešće voće. Jednom tako, dobro sam to upamtila, došli su i doneli punu veliku kesu banana. Meni se neka dizna bila otvorila, te sam jela dok me stomak nije bio zaboleo, što je izazvalo i određene fiziološke probleme. Pogrešno postavivši uzrok i posledicu, svojeglavo sam počela da tvrdim da imam – alergiju na banane! Srećom, nisam otišla kod lekara tim povodom, pa sam izbegla da mi se pola doma zdravlja smeje usled blesave tvrdnje, jer kome bi se alergija manifestovala na taj način? A i da sam rekla da sam pojela dva kilograma banana odjednom, ta alergija bi dobila sasvim drugu šifru, a ja dugi niz seansi kod odgovarajućih stručnjaka.

Nekadašnja omiljenost banana se pretvorila u prihvatanje, ali bez nekog značajnog oduševljavanja. To dečije obožavanje nije iščilelo – Luka ga je preuzeo. Njemu su banane omiljeno voće, pored kivija i kiselih jabuka. Ima tu, međutim, jedna kvaka: banane moraju biti bez ijedne tačkice! Čim se pojavi prva pega, na moje podsećanje da ima i banane u činiji sa voćem, dobijem odgovor – ne vredi, istrulile su. I ne pomaže objašnjenje, pretnja, pregovori, ucena – klimne glavom sa razumevanjem, deklarativno se složi, ali sa nekom izvitoperenom pasivnom agresijom samo ih izignoriše. Ranije sam podnosila žrtvu domaćinstva i rešavala pitanje pegavih banana tako što ih pojedem za prvu sledeću užinu. Sada – završe u kolačima. Nakon što sam prvi put probala, u sred Las Vegasa (moj boravak je očigledno bio daleko od Mamurluka), pravila sam kolač od banane, čuveni Banana bread u verziji 1, zatim u verziji 2, potom sam pravila i kapkejkove, a sada je došao red na rolat, dok se keksići spremaju za nastup tu odmah iza scene.

Za shvatanje koncepta kolača i stvaranje slike u glavi (bez da gledate ove moje) je jako bitno da li kažemo “rolat sa bananom” ili “rolat od banane”. Bar meni. Rolat sa bananom mi podrazumeva da se napravi neka kora, pa onda i fil, a kroz sredinu se pozicionira banana, koja daje onaj lepi presek i pored davanja ukusa, ima dekorativnu ulogu. Rolat od banane znači da je banana – sirovina, jedan od sastojaka koji učestvuje u izradi kore. Veoma zrela banana se izmeša sa ostalim sastojcima, smesa se izlije u pleh, ispeče se i odmah urola. Kada se prohladi, razvije se i namaže filom koji se pravi od sira, šećera i putera i ponovo se urola. Susret banane i cimeta sa svežinom i tek neznatnom kiselom aromom sira daje jedan fantastični kolač, za koji se (ne karikiram, već stvarno) traži parče više.

Da li sam ijedan kolač više puta pravila pre objavljivanja? Čisto sumnjam! Našla sam neki recept na internetu, poklonila se i počela. Prva verzija – bez ikakve masnoće u kori: nije loše, ali je golgota odvajanja kore od papira epska, a količina šećera u filu ona koja da otužan ukus veštačkih kolača. Druga verzija – uz dodatak putera – sve savršeno, ali đavo nije dao mira – kako bi bilo kada bi se ulje stavilo u koru umesto putera? Pa da probamo. Treća verzija – dva komada, jedan sa puterom, drugi sa uljem, a sve u želji da ih slikam jedan pored drugog. Ovaj sa puterom ima definisanu koru, jasne ivice, presek – sve; ulje ne menja (mnogo) ukus, ali daje neku čupkavu verziju kore: nije loše, ali ne mora. Onda sam i četvrti put pravila iz potpuno prozaičnog razloga: opteretivši se tehnikom izrade, nisam stigla da se opteretim i ukrašavanjem; dakle, četvrta verzija je ova kobajagi ukrašena odozgo.

Sve ovo je rezultiralo da me dobar deo grada zna, pošto rovarim po rafovima i tražim pegave, mekane banane. Na upitne poglede i podignute obrve spremno odgovaram: treba mi za kolač, mrzi me da čekam da zriju. Čula sam tvrdnje da se zrenje može ubrzati u rerni. Nisam probala, nego ili kupim više i na tri stavim veto da imam za kolač ili mi pola prodajnog osoblja pomaže da organizujem konkurs za trgovački najlošiju bananu. Ali najbolju za kolače. Ovo je jedan od onih brzinskih slatkiša, koji se mogu napraviti čak i bez miksera (što je meni potpuno nezamislivo). Nekoliko sastojaka, zrele banane, krem sir i imate nesvakidašnji kolač, koji će ukusom iznenaditi i oduševiti. Obećavam.