Reform torta

Prošla godina je mnogima najteža ikada, dok je drugima bila nezaboravna po lepim dešavanjima, uprkos pandemiji. Meni – i ovakva i onakva. Zdravi smo – ne usuđujem se da tražim bilo šta drugo. Ipak, ima dosta stvari koje zahtevaju delimičnu ili potpunu popravku, pa je reforma itekako potrebna. Kakva su očekivanja od tekuće godine, verujem da su mnogi sa mnom u redu za čekanje reformi. Pričajući u ime svih nas iz sedamdeset i neke – preturili smo mi preko glave tušta i tma reformi: reformisala nam se država i kojoj smo većinom rođeni i živeli, reformisalo se školstvo, reformisalo fakultetsko gradivo (dobro, to i nije baš bio slučaj, jer su bili vrlo nesnađeni, pa se ne zna da li su bili smušeniji profesori ili mi), reformisao način putovanja u inostranstvo čas uvodeći, a čas ukidajući vize, reformisale se valute, mene je gratis dokačila i reforma pravosuđa i to u sred razvoda. Čovek bi rekao da kamen na kamenu nije ostao i bio bi više nego u pravu. Jedina konstanta je Reforma – kao promena i kao torta.

Reform torta je jedna od naših najpoznatijih torti, pored Vasine. Verovatno je svaka domaćica ima u svojoj svesci u makar jednoj verziji – to je sigurno najčešće pravljena čokoladna torta na ovim prostorima.

Sveska moje mame sadrži dve ili tri verzije, ipak ova torta nije ni izdaleka bila odomaćena u njenoj kuhinji – čak naprotiv. Mislim da je, potpuno nekarakteristično, bilo zapelo kod korica, da se nešto zalepilo pre nego što su papiri za pečenje dospeli  u široku upotrebu. Ona ju je nakon toga bila zamrzela, anatemisala i završila sa Reform tortom (iako sam sigurna da to sada neće priznati, čak će me čim ovo pročita odmah pozvati i izgrditi zbog teksta ;-)) Budimo iskreni, nije ona mnogo ni insistirala kod Reform torte, jer zašto bi, kada su je više nego dostojno u njenoj kuhinji menjale Fijadora, najbolja verzija Interkontinental torte koju sam probala, kao i Panama torta – sve odlične čokoladne, pa nije ni čudo što je Reforma bila osuđena na progon.

Kako li je Reforma dobila ime? Wikipedia kaže da je to posleratna torta i da se odnosi na socijalističke reforme Jugoslavije tog doba, kada su jaja postala mnogo dostupnija, pa je i Reform torta postala pristupačnija. Ne znam, ne postoji jedinstveno mišljenje, čak nemam ni svoj stav da li ovo ima smisla ili ne, da li je verovatno tačno ili nije.

Kao i mama, priklanjala sam se nekim drugim čokoladnim tortama. Reform kocke sam probala u okviru neke blogerske igrice s početka mog blogovanja i to je verovatno bilo poslednje pojavljivanje nečega sa tim imenom u mojoj kuhinji. Onda sam imala otvoreni dijalog sa sobom samom i složile smo se da je skroz bezveze da ovu tortu, klasik nad klasicima, nemam u ovoj zbirci. Izbor recepta je pao opet na teta-Radin recept, jer sam je nekada često jelo i znala sam da je dobra. Mama ga je sačuvala, a ja ga ovde oživljavam.

Reform torta je torta kvalitetnih sastojaka, a sasvim običnih: jaja, puter, orasi, čokolada, šećer i to je uglavnom to. Istina, ide dosta od svih navedenih – ali meni to ni izdaleka ne smeta, jer znam da uživam u nečemu veoma kvalitetnom. Korice su belanca i orasi, fil žumanca i šećer, u koje se na kraju dodaju čokolada i puter. U internet prostranstvu sam pronašla žalbe domaćica da im je fil bauk: da im curi, da nije stabilan, da mora margarin da se koristi zbog čvrstine, da mora sve vreme da se drži u frižideru i slično. Kada se žumanca dobro skuvaju, pa umute sa ostalim sastojcima – taj fil stoji k’o na himnu, i to napravljen sa puterom. Meni je glavni problem bio, ali to nema veze sa tortom, da nađem pravu meru broja kora, vremena pečenja, odgovarajuće razmere sastojaka i slično. Stari recepti su više nego neprecizni: ispod navedenih sastojaka, stoji samo – ispeći dve ili tri kore. Na takvu stavku mene doslovno oblije hladni znoj. Treća verzija, koja je zapravo jedna i po mera osnovnog recepta, je dala odgovarajući izgled, a najbolja parčad jedne od prethodnih su izgledale nekako ovako:

Neke posebne tajne nema. Debljina kora se postiže veličinom pleha, a njihov kvalitet – vremenom pečenja. Za fil umutim dobro žumanca i šećer, dok ne posvetle i smesa postane penasta, pa ih stavim u posudu koju stavim preko lonca u kome vri voda. Onda mikser podesim na najnižu moguću brzinu i lagano mutim smesu koja se kuva iznad pare. To traje 30-40 minuta, uz povremena prekidanja kako bih silikonskom špatulom sastrugala ono što se zalepi za zidove. U ovako skuvan fil, blago zgusnut i svilenkast, dodam izlomljenu čokoladu, pa mešam dok se ne otopi. Na kraju umešam puter i umutim. Sačekam da se fil blago rashladi i time filujem.

Ukrašavanje – duboko sam ubeđena da je svako od vas kreativniji od mene! Ja sam obrezala ivice kora nakon filovanja da bi sve bile ravne, pa te neravne obreze stavila u seckalicu i procesirala dok se nije pretvorilo u jednoličnu smesu (može se dodati mlevenih oraha ili topljene čokolade – po potrebi) Od toga sam napravila kuglice koje sam valjala u kakao, pa ucelo ili polovine poslagala po torti, stvarajući neki izvitopereni Stonehenge. Ne predstavlja ništa i ne poričem da je u glavi, dok je bilo samo zamisao, izgledalo daleko bolje. Vi ukrasite bolje – sigurna sam da imate neuporedivo više i talenta i veština za to – nije to moj fah. Ali zato za recept garantujem.