(please scroll down for recipe in English)
Baveći se pečurkama tokom pripreme ovog gulaša, misli su mi odlutale i baš sam se zapitala: koliko li je naših predaka stradalo, da bismo mi mogli danas da imamo (skoro) gotovu situaciju i znamo šta se jede, a šta izbegavati u širokom luku.
Lako je danas: pojavi se neka nova vrsta, provuku je kroz laboratoriju na najrazličitije načine, razlože do atoma i imaju na ekranu da li je jestivo ili ne, koliki procenat čega ima, za šta je dobro, a zbog čega izbegavati, šta leči, čemu škodi (skroz je neki drugi padež da li to žele da podele sa nama, ali nismo sada ovde zbog toga). Metod pokušaja i grešaka je sveden na minimum, samo ako se to želi.
Nekada, u vreme kada su točak i vatra bili dostignuće na nivou letećih automobila, šuma je sigurno bila puna koječega, a vrlo verovatno i pečuraka. Koliko je tih tadašnjih ljudi stradalo, donoseći zavežljaj sa najrazličitijim šumskim plodovima? Nekadašnja kuvarica napravi gulaš, pola plemena se samo prevrne pored vatre, jer je ona najlepša pečurka iz naramka bila suvišna. Ja nekako tako gledam na to, možda i grešim, ali ne mogu da se ne zamislim – kako li su znali šta je jestivo, a šta veliki no-no? Ja se čak ni danas ne bih usudila da tumaram šumom i punim korpu plodovima, kao u najzlosutnijim bajkama, jer sam sigurna da bih negde u toj berbi pogrešno skrenula i ko zna šta kući donela. Kada se uželim pečuraka, zna se – pijaca ili Moja pijaca. Proverene vrste, provereni proizvođači i nema razmišljanja. Pračovek je sve provere uradio umesto mene, moje je samo da nabavim, očistim, iseckam, obavim sve one pripremne i radnje u toku. Sve to zarad, ovog puta, posnog obroka.
Gulaš od pečuraka je u običnoj varijanti najbolje praviti na puteru, koji se upija u sunđerasto tkivo pečurke. Pa se pri kraju dodaje mlečna slatka pavlaka ili paradajz sok (ko kako voli), koji daju sos, preko potreban za testeninu ili kuvani krompir koji se posluži uz ovakav gulaš. Ipak, kada je posna verzija u pitanju, izbor nam je skučeniji, ali ne i nemoguć: sve se priprema na maslinovom ulju, koje daje neki drugi specifični ukus, a jelo se završava dodavanjem belog vina, za posebni šmek. Jedino što ovaj tip gulaša nema bogati sos, već nešto manje tečnosti – u posnim danima ipak čini više nego ukusan obrok i jako lepu promenu u svakodnevnoj gastro-rutini.
Servirajte ga sa posnom testeninom, kuvanim pirinčem ili kuvanim krompirom – sve prema želji. Nemojte da zaboravite peršun – potreban je za dah svežine i balans ukusa.
(namirnice sa Moja pijaca servisa)
Posni gulaš od pečuraka
1 crni luk
3-4 kašike maslinovog ulja
3 čena belog luka
700-800g pečuraka (šampinjoni, bukovače i slično)
1/2 šolje belog vina
1/2 šolje vode
so, biber, suva majčina dušica
1 veza peršuna
Sitno iseckani crni luk propržiti na zagrejanom maslinovom ulju, pred kraj dodati iseckani beli luk.
Očišćene i na trakice isečene pečurke dodati u luk, posuti prstohvatom soli i promešati. Poklopiti i na srednjoj temperaturi dinstati dok skoro sasvim ne ispari tečnost koju puste pečurke (15-20 minuta).
Nakon toga, dodati vino i vodu, pa nastaviti dinstanje, dok ne polovina tečnosti ne ispari. Posoliti, pobiberiti, dodati majčinu dušicu. Na kraju posuti seckanim peršunom.
Služiti uz testeninu, kuvani pirinač ili kuvani krompir.
Vegan mushroom stew
1 onion
3-4 tablespoons olive oil
3 garlic cloves
700-800g mushrooms
1/2 cup white wine
1/2 cup water
Salt, pepper, dry thyme
1 bunch of parsley
Saute finely chopped onion onto heated olive oil. Just before the end, add garlic and fry few more seconds.
Clean the mushrooms and cut into the strips, add to onion and sprinkle with a pinch of salt and stir. Cover and saute at medium temperature until the liquid from mushrooms is almost completely evaporated (15-20 minutes).
After that, add the wine and water, and continue with cooking until the half of the liquid evaporates. Season with salt, pepper, add dry thyme. At the end, sprinkle with chopped parsley.
Serve with pasta, boiled rice or boiled potatoes.
