Posna pita s pečurkama

Divim se ljudima koji idu tako po šumama i prirodi uopšte i beru pečurke. Mislim, divim im se pre svega na znanju, a onda i na hrabrosti. Mada, i one u supermarketu i na pijaci je neki čovek ubrao, ali o tome tako tamo ne razmišljam.

Ja sam ozbiljna neznalica na polju pečurkarstva. Istina, nisam se mnogo ni pačala u to, jer verujem da bih birala po onoj – ijao, kako je slatka, vidi kako su joj lepe boje i tufnice, pa bih se uverila u ono da je svaka pečurka jestiva, ali neke samo jednom. Baš zbog tog svog neznanja se držim pomenutih pijačnih tezgi i supermarketa i kupujem ono provereno – zapravo to i najbolje poznajem, pa čak nema potrebe da čitam etiketu. Pečurke u svom prirodnom staništu, po šumama i livadama, samo fotografišem i prođem pored njih.

Od kupovnih se držim proverenog – šampinjona, kao najnekvalitetnijih i najjeftinijih, ali su dobre i kada se pravi nešto sa “boljim” pečurkama, da prave gužvu i statiraju (kao kod čorbe sa pečurkama, na primer), zatim na pijaci uzimam kraljevski šampinjon (onaj braon), bukovače, a ponekad i vrganje i lisičarke. Ove poslednje su mi omiljene pečurke, ali su i najskuplje, pa ih istini za volju ne uzimam mnogo često, a oduševljenost njima potiče od nekog fantastičnog jela sa bebi-lisičarkama koje sam jela nekad davno u Frankfurtu – pravo savršenstvo na polju kompozicije ukusa i vizuelnog doživljaja, ono – jednostavno, a čarobno.

U svakodnevnom kuvanju, najčešće uzimam šampinjone, da bude iskrena – najdostupniji su u svakom pogledu. Volimo sva jela sa pečurkama, a čini mi se da najčešće pravim upravo pitu s pečurkama. Ova verzija je ona u koju idu jaja, može i pavlaka u preliv: veoma je ukusna, sočna, nekako kremasta, ali je neupotrebljiva kada su potrebni posni recepti. Stoga sam se bacila na projekat da napravim istovremeno sočnu i hrskavu, posnu i ukusnu pitu. Iskoristila sam dinstane pečurke iz mrsne verzije, a način slaganja i pečenja od pite sa kiselim kupusom i dobila sam više nego odličan rezultat. Sada imam adut i za posna posluženja, u meri da mi se čini da bih samo pite posluživala kada bih slavila posnu slavu. No, imam i Badnji dan da se pokažem 😉