Moja baka je bila šampion u pohovanju piletine, a i u pravljenju Bečkih šnicli (živela je u Beču nešto kratko i razmenila poneki štos sa austrijskim koleginicama). Njoj ništa nije bilo da začas odledi pileće meso, makar i na silu, u toploj vodi, jer se mama najavila da će svratiti na kafu. Mama je posebno volela to bakino pohovano i sada sa setom zasuzi svaki put kada se priseti.
Pre neki dan, uzela sam neke komade piletine, karabatake, na akciji i namerim se da ih ispohujem, pošto to nisam radila….ma ko zna od kada. Čujem se sa mamom i kažem joj šta imamo za ručak, kad me ona pita – pa umeš li? Ostala sam zatečena i zapanjena! Prvo, nije to astro-fizika. Drugo, onolike raspuste i inače sam provela sa babom, pa taman i da nisam imala pokaznu vežbu, nešto bi ušlo u ovu glavu. Zapravo, kada imate velemajstora u porodici, onda je mamino pitanje na mestu i verovatno je u celovitosti trebalo da glasi – umeš li kao baba?
Baka nije bila ni zahtevna ni naporna i osnovni cilj joj je bio da deci ugodi. Ti raspusti provedeni sa njom na selu gde je rođena i gde je ona boravila čim otopli su bili jedno nezamislivo bezbrižje. Ipak, nenametljivo sam svašta naučila od seoskog života, što mi mnogi ni ne veruju da znam i umem, s obzirom da sam gradsko dete. Ipak, uprkos toj nenametljivosti, kada je pohovala piletinu, par puta me je odvajala od igre, od knjige, od neke druge zabave, da mi pokaže kako izgleda kada je parče mesa spremno za okretanje. Iako mi se tada činilo potpuno nepotrebno i suvišno znanje, par decenija kasnije ono je neprocenjivo.
Baka je sasvim obično pohovala tu piletinu. Parčad mesa je solila i malo biberila, zatim ih valjala u brašno, potom u umućena jaja i spuštala ih u vrelu masnoću na stranu na kojoj je koža. Tada se temperatura spuštala na srednje jako i pržilo se sve dok se oko kosti ili uopšte na gornjoj strani ne pojavi ona razvodnjena sukrvica (kada vidite, znaćete tačno šta čekate – nešto crveno vodnjikavo). Tada se parče okreće na drugu stranu i peče dok ne postane zlatasto.
Postoje mnogi načini za pravljenje poh mase. Neki za bolji ukus dodaju mleko ili vodu u jaja, neki i štošta drugo. Ipak, ukoliko težimo ka starinskom pohovanju – onda su brašno i jaja pravi izbor.
I na kraju, ovo vreme je navelo da se setim priča starih domaćica kako je šnicle ili parčad mesa najbolje pohovati ako ih imamo knap – uvek izgledaju veća parčad nego što su u stvarnosti. Ovakvo razmišljanje me nikada nije ni uvredilo niti nateralo da loše mislim o onima koji zastupaju tu teoriju (koja je inače tačna, jer stvarno izgledaju veća parčad). Naime, nemaština ili ekonomisanje često nateraju domaćice da se dovijaju na razne načine. Meni je mnogo gore ono – ako nemaš dovoljno, presoli jelo; gosti će tek malo pojesti i biće dovoljno. Eh, kakvih sam se ja priča naslušala u detinjstvu, a problem je što mnogo i dobro pamtim…..
Srećom, većina današnjih domaćina i domaćica bi sve što ima iznela na trpezu. Ili se ja družim sa takvima? Bez obzira na stavove iz prethodnog pasosa, predlažem da ispohujete piletinu iz jednog jako bitnog razloga – zato što je jako ukusna.
Pohovano pileće meso
Ingredients
- 4 komada piletine (najbolje je da su približne veličine)
- oko 100g brašna
- 2 jaja
- so, biber
- masnoća za prženje (ulje ili mast)
Directions
- Step 1 Parčad piletine oprati i ostaviti na tanjiru da se kratko prosuše ili ih utapkati ubrusom.
- Step 2 Posoliti i pobiberiti meso.
- Step 3 U jedan tanjir staviti brašno, a u drugom dubokom tanjiru umutiti jaja viljuškom (malo ih posoliti). U tiganj staviti masnoću da je bude do nivoa manje od prsta.
- Step 4 Svako parče piletine uvaljati u brašno, potom u jaja i spuštati u vrelu masnoću na stranu na kojoj je koža. Odmah smanjiti temperaturu (na 7. od 9 podeljaka)
- Step 5 Pržiti lagano, sve dok se oko kosti ili uopšte na gornjoj strani ne pojavi crvenkasta tečnost. Tada okrenuti parče mesa na drugu stranu i pržiti sve dok ne postane zlatno-braon. Ispohovano meso staviti kratko na salvetu ili ubrus, da upije suvišnu masnoću.
Piletinu treba prvo prokuvati (obariti), neko spremi čorbicu ili supicu od iste vode , kad je pile ili kokoška kuvana onda se pristupa pohovanju jer meso ne možeš pohovati(pržiti ) do besvesti da bi bilo pečeno..
Pozdrav i prijatno..
Istina, i moja je baka nekada prvo kuvala, pa onda pohvala, ali to samo ako joj je bila potrebna supa. Karabatak na slici nije kuvan, a kao što se vidi – sasvim je lepo pečen. Caka je u toj srednjoj temperaturi: da se napravi korica, da ne zagori, a da se ravnomerno ispeče u sredini. Pozdrav!
Nije neophodno piletilu prvo kuvati ili probariti. Važno je ako ćemo pohovati komad mesa da skinemo kožuricu sa istog jer ta kozurica svakako neide na pohovano a druga stvar zbog slojeva brasna i jaja i eventualno prezli..ona neće biti hrskava i ništa nam ne znači.
Ako pohujemo belo meso. Odvojimo prvo meso od kostiju..zatim isecemo pažljivo na tanke šnicle..zatim čekićem za meso nezno istuckamo meso ali nezno ,jer belo meso samo po sebi je osetljivo i ne treba mu puno niti u pripremi niti u daljoj obradi. Kad smo nezno izvadili šnicle i istuckali ih čekićem ,onda ih posolimo blago sa obe strsne. So’, obavezno utrljati. Zatim uredno sloziti ravno kako i stoje isecene snicle na neki tanjir ili sud do upotrebe.. za to vreme umutiti jaja(za pola belog mesa potrebna su vam dva 2 a za celo 4).tako umućena malo ih posoliti. U drugoj posudi sipati prst brasna i krenuti.
U tiganj se sipa prst ulja,ne više. Zagreje se ali potom odmah i smanji (odnosno čimse ugreje) za malo, ali ne previše jer ako je slaba vatra onda meso a poh’ narocito upije puno masnoce koju koristimo . A ako je jaka vatra onda izgori a ostane žilavo i živo. A to ne zelimo. Tato sve radimo pazljivo.
Spustimo snicle da se isprže na toj ne prekakoj vatri sa jedne strane mozda minut ..ili 1.5 min. i tako i drugu stranu..izvadimo na tanjir pored i tako redom dok ima mesa. Zatim smanjomo vatru..recimo od ukupne jacine 6, smanjimo na 2 ili 1 i onda polako spustimo uredno snicle mesa u tiganj..jedan red ili dva..spremiti poklopac i malo tople vodice i kad smo slozili pazljivo kraickom u tiganj sipamo tu vodu..to je recimo 1 ili 2 male rakijske cašice i odmah nakon sipanja vode poklopimo. Čuće se zvuk prstanja..to je normalno..ako pocne da peni ili ide preko poklopca,malo otkrijte. A ako ne to znaci da se vatra stabilizovala i da slobodno istavite poklopac tako. Taj stadijum przenja traje tako na tihoj vatrici 3 il 4 minuta..zatim otklopimo tiganj i probamo da okrenemo meso..tj. da ono koje je bilo gore bude dole i u krug. Zatim ako je vodica isparila sipamo jos malo a ako ne..samo poklopimo još 3 il 4 minuta…i ostavimo da se i ta strana mesa izdinsta i doprži.. Zatim ugasimo ringlu i polako izvadimo divno pohovano meso na tanjir sa ubrusom ali i nemora i sluzimo vruće ili toplo. Mekanije meso nećete jesti sem kad je ovako postupno spremljeno.
Što se ziče bataka i karabataka..ja obavezno izvadim kosti..istuckam meso cekićem i malo zasecem nozem na najdebljoj strani mesa i postupak pohovanja je isti..sem sto se mora malo duze ostaviti da se dinsta u poslednjem koraku pripreme poklopljeno ..znaci sve isto ..przimo da porumeni. I onda sve ostalo redom.
Pohovala sam i sa koskom ali tu je potrebno jako puno ulja ili masnoće i nekako mi je uvek ostajalo za nijansu blagu žilavo oko hrskavice karabataka ili bataka i nasla sam nacin ta sve bude perfektno.
Postoji , da i nacin pohovanja kuvanog mesa ali po mom misljenju to meso nije ni priblizno ukusno kao sveze pohovano meso. Uz kuvano meso iz supe..predlazem beli ili crveni tradicionslno spremljen sos sa naših prostora čiji je akcenat beli luk ili mirodjija..naravno ..mogu i krastavcići seckani kiseli ili paprika iz turšije sitno seckana ili neka mesavina divnog sarenog bibera sa dodatkom pavlake za kuvanje ili kackavalja..pecuraka na listiće koji se predhodno isprže ili pak dimljene slaninice na kockice .. .malo kapara…mogućnosti su velike… samo treba voleti😊
Ljubav je pola uspeha.
Prijatno💜
Veliko hvala na ovako iscrpnom uputstvu, svima će nam jako značiti. Moja baka je nekada skidala kožicu, a nekada ne (ko zna, verovatno je bilo do raspoloženja ili do načina na koji je nabavila meso) Nikada nisam čula na ovaj način pripreme pohovanog mesa – zapravo je to dinstano pohovano? Da li ona poh masa na mesu bude hrskava, kao kod tradicionalnog načina pripreme? Pozdrav!
Blagodarim.
Pa znate kako… ako zelim hrskavost da postignem onda taj poh upotpunim zavrsnim slojem prezle preko i onda pržim..bude divno isto ali i hrskavo i ukusno. Samo sto ja od piletine u pogledu korišćenja prezli (kad tako zelim da radim)(nakon brasna i jaja) koristim iskljucivo meso belo od piletine ..a od svinjskog..recimo but ili posnija plećka..mozda šol’, ako neko ume i hoce od mesara da to izvuce…ili neka lepa junetina tanko isečena …
A ovaj način pohovanja ..moze da se recimo momenat kada otklapamo poklopac pri samoj završnici..onda malo pojacamo vatru da sva vodica ispari koju smo predhodno nalili ali pazljivo da ne zagori ..onda se to malo naknadno doprzi i dobije jači stepen kako bih rekla tvrdoće te poh mase i bude isto ukusno..ja volim oba načina jer nijansa je u pitanju a ukus mislim skoro indentičan .
Čak sam pohovala i faširane sniclice..bile su daleko ukusnije od obicnog przenja.. probala sam razne varijante..pohovala sam tanko secen vrat svinjskih snicli odkostenih..takno izlupanih..to je isto jako lepo ..
Ja licno sve što pohujem il przim stavim na minut na ubrus.. jer posle ovakve pripreme to mu dodje neizbežno😊…mada ne pohujemo meso stalno..već 1 nedeljno…nije to strašno..
Pre vise od deset godina, kada sam sa porodicom bila u banji, jedna baka mi je pokazala jednostavan nacin pohovanja piletine, a može da se iskoristi i za druge vreste mesa. Piletina se posoli, pobiberi, zatim se uvalja u brasno, pa u jaja i stavi se u vrelo ulje ili mast i tada se isprzi samo sa spoljne strane, dok taj poh ne porumeni lepo. Pored tiganja stoji serpa u koju stavite hleb, isecen na kriske. To meso, koje je samo spolja isprzeno, redjate na taj hleb. Samo je vazno da parcici mesa ne budu jedno preko drugog, moze polegnuto ili uspravno, jedno pored drugog. Kada napunite serpu, stavite foliju i zategnite je preko serpe, a onda je viljuskom izbuskajte na vise mesta na foliji da bi vlaga mogla da isparava i stavite u rernu na nekih sat vremena na 180-200 stepeni. Hleb upije masnocu i njega treba baciti, nije bas zdrav da se jede sa tolikom kolicinom masnoce, 😉meso bude preukusno i mekano. Neobican i jednostavan nacin pripreme, ja samo tako pohujem meso. Probajte, necete se pokajati. Prijatno!
Mnogo dobar štos! Verovatno je meso daleko manje masno pohovano na taj način. Da li je poh masa i dalje hrskava, kao kod klasičnog načina pohovanja?
Prvi put čujem za tu varijantu… jedini mi je problem ta dalja obrada u rerni…treba to docekati ☺. Hvala..probaćemo pa ko dočeka😊
Belo meso moze da se pohuje u rerni, manje smrdi stan i kosa, manje ulja upije, a prwukusno je i hrskavo, nista mu ne fali ni drugi dan kad se podgreje. Meso ne lupam cekicem, samo ga isecem na tanke snicle, ne pretanke, posolim, vegeta, sta ko voli i ostavim na sat vremena usoljeno. Uvaljam u brasno, pa jaja pa prezle i redjam na veliki pleh na kom je pek papir. Kad sve poredjam, prelijem ili poprska uljem, da ga ima po malo na svakom parcetu mesa, tj. na svakoj snicli pa u rernu. Pecem 15ak minuta na 180-200 stepeni, okrenem svaku na drugu stranu i pecem jos 15ak minuta. To je to, brzo, lako i ukusno. Pozdrav
Mnogo hvala što ste podelili ovaj štos sa nama – jako mi dobro zvuči! Inače volim mnogo toga da spremam u rerni, tako da ću sigurno probati i sa pohovanjem. Pozdrav!