(please scroll down for recipe in English)
Prošli vikend sam imala izuzetno drage goste: došli su mi u posetu kolege sa fakulteta, dva bračna para koja su još na studijama shvatili da će teško jedno bez drugog. Već sam rekla da mi je period studiranja najlepši životni period, i to stalno govorim i Luki…zapravo, uzdržavam se od takvih izjava tokom ispitnih rokova, da ne tanjim ionako tanke živce. Taj svoj najlepši period sam maksimalno skratila, da me život ne čeka – šta li, i odmah potom nestala – kako je neko prokomentarisao. Ustvari sam jako brzo diplomirala, odmah upoznala Prvog muža, zaposlila se, zabavljanje se pokazalo ozbiljnim, te se mi i venčali, ja se preselila, tada je bilo samo fiksnih telefona….prosto sam nastavila da se družim samo sa najbližim prijateljima, a da me neko pita zašto? Možda i znam, ali nije to predmet ove tirade.
Svakoga je svoj put nosio, mnogi su i ostali u kontaktu nakon fakulteta. Srećom, neka moja studentska drugarstva su počela da se obnavljaju dve decenije kasnije, a sve je i sada lakše, kada su deca poodrasla, tehnologija umnogome uznapredovala, pa može samo da se baci poruka – limunada sutra posle posla? i da dogovor bude postignut. Tako nekako sam se konačno videla i sa kolegama: o, kako je to lepo veče bilo, koliko sam samo uživala. Neke lagane priče, neka prisećanja ranijih dana, šale i pošalice, svako došao sa svojim karakterom, a svi sa dobrom namerom. Ma divota jedna, kad vam kažem. Ljudi su mi ulepšali ne dan, već godinu!
E, sad, dogovori koji su prethodili nedeljama pre toga je trebalo da se postignu tako što ću sve utanačiti sa muževima; odmah sam shvatila da imamo najslabiju kariku, jednog koji se ni sopstvenoj ženi ne javlja, pa bi bilo krajnje iluzorno očekivati da meni odgovara na pozive i poruke. Kako nemam ja više živaca za kojekakva nejavljanja, odlučim da sve dogovorim sa suprugama. Da li treba da kažem da smo u tri poruke sve detalje prešle i postigle? Ma milina jedna! Onda su počela moja upozorenja: nemoj da mi je neko došao sit. Bez dobrog apetita ne primam. Primam samo ješne goste. Na to je sa njihove strane usledilo uveravanje da neće ni ručati, da se ne sekiram.
Kada je postavljena ta večernja zakuska, samu sam sebe podsetila na svog oca i ono zbog čega sam ga nebrojeno puta kritikovala: nutkanje gostiju hranom koja je već na stolu, a potom i gunđanje da ništa nisu jeli. Gunđala sam i ja, imajući osećaj da su samo štrpnuli od svega, te da nisu poneli onaj dobar apetit u koji su se kleli. Sa takvim stavom odem na posao u ponedeljak i ispričam kako sam imala drage goste, prokomentarišem kako “ništa nisu jeli”, a koleginice koje uvek vole da čuju kakve sam sve đakonije spremala, za to me i upitaju. Ja nabrojim, a one uzvrate – jadni ljudi, pa da nedelju dana nisu jeli, ne bi mogli više. Utom shvatim da je opet moja megalomanija uzela maha.
Jedno od posluženja su bile i ove pituljice. To vam je samo neki izvitopereni način da spremite gibanicu porcijašicu i da to izgleda kao nešto specijalno. Zapravo se samo radi o kori namazanoj filom, urolanom od ćoška (kao marama) da bi bila duža i onda zamotanom u ružicu. Odozgo sam posula crnim susamom (čurekotom) koji da drugačiji ukus, kao da se stavio neki specijalan začin.
Ovo je brzo i zanimljivo, a nije rezervisano samo za goste, već može da bude jako lep doručak ili užina ili lagana večera. U nekoj ranijoj turi sam tek ohlađene pakovala u kese, pa ostavljala u zamrzivač. Izvađene i otopljene su kao da su tog trenutka pečene. Još jedan recept dobar “za imati”.
Pituljice sa sirom
12 listova kora za pite i gibanice
400g sira
2 kašike kajmaka ili ulja
3 jaja
1/2 kašičice praška za pecivo
prstohvat soli
Za premaz:
1 jaje
1 kašika pavlake
susam, kim, crni susam i slično
Izmešati sir, kajmak, umućena jaja i prašak za pecivo, pa posoliti po ukusu.
Uzeti jednu koru, premazati je tanko preko cele površine pripremljenim filom. Urolati je tako što se počne iz jednog ćoška i uvija ka suprotnom, rolajući dijagonalno. Dobijenu roladu uviti u formu pužića, i staviti na pleh pokriven papirom za pečenje. Ponoviti postupak sa ostalim ružicama.
Umutiti jaje, dodati kiselu pavlaku, pa razmazati po kašičicu smese preko svake pituljice. Posuti susamom, kimom ili sličnim, po ukusu. Peći u unapred zagrejanoj rerni na 200 stepeni 30 minuta.
Mini cheese pies
12 leaves of phyllo pastry sheets
400g cheese
2 tablespoons of oil
3 eggs
1/2 teaspoon baking powder
pinch of salt
For coating:
1 egg
1 tablespoon of sour cream
sesame, black sesame, caraway seeds or similar
Mix cheese, oil, eggs and baking powder, and salt upon to taste.
Take one pastry leaf, cover it thinly with the prepared mixture over the entire surface. Roll it starting from one corner to the opposite one, diagonally. Then roll the rolled form into the form of snail and put it in the baking pan covered with parchment paper. Repeat the procedure with the other leaves.
Whisk the egg, add sour cream, then put spoonful of mixture over each mini pie. Sprinkle with sesame seeds, caraway seeds or similar. Bake in preheated oven at 200 degrees for 30 minutes.
Joj ekipa sa faksa, da imaš pravo laše je sada sve i pronaći i kontaktirati.
Ružice super izgledaju!
Super motanje, ovako nisam a svakakve sam pravila 🙂
Izgleda predivno. Moze li lista ostalih stvari koje ste poslužili? Lijep pozdrav Mila
Slatko ste me nasmejali, Mila.
Poslužila sam sledeće: pituljice, pitu sa pečurkama, heljdopitu, paštetu od pileće džigerice, muhamaru, domaći hleb koji se ne mesi, krekere od heljde, rolovano pileće meso, lovačku salatu, dve vrste maslina, dve vrste belog sira, dve vrste sveže salate. Medovik i tart sa kruškama.
Eto sad moras da objavis i post sa heljdopitom, bas me zanima kako je pravis. 🙂
Vec je objavljen 😉 https://www.kuhinjazaposlenezene.com/2018/08/heljdopita-domestic-buckwheat-flour-pie.html?m=1
Prava Gozba. Hvala, lijep pozdrav Mila
S obzirom da moji ukucani vole malo "bogatije" i pikantnije, moze li se osim sira, dodati i malo iseckane prsute?
Ama naravno! Ja sam cak razmisljala i o nekoj varijanti sa mlevenim mesom, nego nisam bas imala vremena da eksperimentisem pred dolazak gostiju 😉
Postovana gospodjo Lekovic
jutros sam isprobala vas nacin motanja pituljica i odusevila sam se.Nikad mi nije palo na pamet da to moze i tako, iako sam prilicno vicna u kuhinji, pogotovo sa sitnim kolacima,koji su mi pored redovnog posla bili poprilican izvor dodatnog prihoda.Isprobala sam dosta Vasih recepata,sjajni su…a price uz njih razgaljuju dusu…samo tako nastavite Pozdrav