Pašteta od plavog patlidžana

Kao i najveći deo moje generacije, i ja sam odrasla na paštetama. Bili su to birani brendovi, samo najbolji u to doba, ali sam ih bez problema i bilo kakvog roditeljskog zazora jela. Nisu mi baš davali svakakve salame, više sam bila hranjena suvim vratovima, pečenicama, praškim šunkama, ponekad sam dobijala parizer ili određenu salamu, čisto da me želja mine. Isto tako, jela sam i sardine iz konzerve, a i viršle, ali opet one koje su kod moje mame, trgovačko-prehrambenog znalca, prolazile strogu kvalitativnu kontrolu i retke su imale prolaz. Mi takva generacija, rođena u godini prethodnog karantina, odrasla na prerađevinama koje su sada anatemisane – i mahom smo otporni, zdravi i normalni. Čak mi je u toku trudnoće doručak bio ili pašteta na belom hlebu ili namazan eurokrem – jedini hiroviti momenat koji sam kao trudnica imala; i bez ishrane na naučnoj bazi koja je svojstvena savetima modernim budućim majkama, ja dobih dete nekako.

Bile su drugačije paštete ili mi to tako umišljamo, po onoj – sve je bilo bolje nekada? Ipak, u vreme kada trgovac školovan da prodaje tekstil nije mogao da radi u prehrambenoj radnji, dakle u to vreme kada se znao red – sigurno su i regulative i kontrole bile rigoroznije, a i želja proizvođača da podvali – manja. Sada ima svega – od dobrih proizvoda do onih koji ni na izgled nisu dopadljivi, a kamoli da ulivaju poverenje i daju se deci za bilo koji obrok. Mnoge su ukusne. Čak previše ukusne da bi bile prirodne. Kada napravite domaću paštetu niko ni ne očekuje da bude ukusa kao kupovna, ali da se sa tolikim žarom bira ona iz radnje spram ovih koje sami spremite od poznatih sastojaka – to nisu čista posla. Sve me podseća na stare crtane filmove kada fatamorgana u vidu zavodljive devojke, privlači našeg junaka (da li beše Patak Dača?) i uvlači ga dublje u pustinju. E, tako i ti veštački ukusi i pojačivači istih: teraju da je ukusnije nego što jeste i da se više jede nego što je potreba.

Pašteta napravljena u kućnoj radinosti je daleko kvalitetnija. Ukusnija, od poznatih sastojaka. Postoji mogućnost doterivanja ukusa po svom nahođenju, kao i odabir da li želim posnu ili mrsnu verziju. Tokom nekog gostovanja kod Slobe Gastro glumca, poslužio me je namazom od plavog patlidžana: taj mi je ukus ostao na pameti do kraja dana – vrhunski! Kako sam bila zaboravila sve sastojke, nešto sam svoje kombinovala i dobila sam veoma sličnu, a savršenu paštetu od plavog patlidžana.

Ide mu sezona, biće ga na svakoj pijačnoj tezgi iz domaće proizvodnje, biće više nego dostupan. Moći ćete da napravite musaku ili ćuftice ili paketiće ili salatu– sve to je više nego ukusno, jer patlidžan je savršeno povrće koje može uspešno da zameni meso. Ja sam ovu paštetu pravila negde pred kraj zime, kada je patlidžan nesporno bio lošijeg kvaliteta od onog avgustovskog. Ipak, ukoliko ste nestrpljivi da primaknete leto – patlidžana ima u domaćim radnjama, uvek je neka akcija i – zdrava pašteta će biti na stolu ili parčetu domaćeg hleba.

Za paštetu se patlidžan ispeče. Meso mu se izvadi i izmeša sa ostalim sastojcima – doda se nešto koštunjavo (badem u ovom slučaju), doda se dobro maslinovo ulje, čen belog luka za ukus, začini se solju, biberom i limunom, izmiksa se i to je sve. Mudrosti nema, a nema ni nekog specijalnog posla. Rezultat je fantastični namaz koji ide odlično na hlebu, sa malo sira na primer, super se uparuje sa nekim povrćem ili mesom. U suštini, samo je vaša volja i mašta granica, jer što se ove paštete tiče – svejedno joj je uza šta ćete je servirati – ona se odlično druži sa svima.