Palačinke od sirove heljde

Palačinke su jedna savršeno dobra izmišljotina. One su i desert i užina i glavno jelo i – ma sve drugo što vam padne na pamet. Zaista – namazane nekim slatkim namazom služe da se zasladimo, a krem sirom, ajvarom ili nečim drugim – mogu biti fina užina. Napunjene, složene u pleh, prelivene mešavinom jaja i pavlake, na primer, su i glavno jelo. Neverovatno svestran izum.

Čime vi mažete palačinke? Ja sam odrasla na palačinkama sa pekmezom od šipka, u meri da sam ne jednom silazila u lokalnu radnju da kupim teglu baš pomenutog pekmeza, dok mama razliva po tiganju smesu i peče kule od palačinki naslagane jedne na druge. Kasnije sam otkrila eurokrem kao namaz, ali mi je i dalje šipak bio omiljen. Naravno, tradicija je prenešena i na sledeću generaciju, pa Luka obožava palačinke i u stanju je da ih pojede bar deset. Da li je u pitanju genetski ukus ili nametnuta navika, tek i njemu je šipak omiljeni fil. Pod dva je eurokrem, a Nutela nikada nije zaživela u našem domaćinstvu; da, ponekad je kupimo, ali recimo da je dinamika – jednom u dve ili tri godine. Dakle, eurokrem, iako sam svesna da to ni izbliza nije onaj kvalitet iz mog detinjstva; Luka je pokupio od društva da premaz posipa i mlevenim keksom. S obzirom da nije mnogo zahtevan, a kada nemamo ništa od navedenog, njegov odgovor je uvek – pa namaži neki drugi džem, nije bitno. Možete da zamislite moju nevericu kada čujem tako od nekih prijatelja da deca insistiraju isključivo na Nuteli? Ako su mi bliži, kažem samo pola kroz šalu – daj ih kod mene na mesec dana; onima sa kojima nisam mnogo bliska, samo slegnem ramenima.

Ja sam licemerno stalno po nekim dijetama. Kažem licemerno, jer se veći deo dana držim plana i onda se predveče dočepam slatkiša; ili po onoj – pre podne fin, popodne Čarli Šin. Ipak, osim tih slatkiša, moja se ishrana može smatrati zdravom: bez prerađevina, kuvana jela, domaća hrana. S tim nekim navikama u vezi, iako ranije omražena namirnica, heljda je prvo počela da se u moj život uvlači stidljivo i na mala vrata, a onda sve otvorenije i svesnije. Prvo sam pravila heljdopitu, sa “palačinkama” od heljdinog brašna. Onda sam kod Maje pronašla krekere od sirove heljde. A onda se Igor aka @iggythecook pohvalio da je pravio Majine palačinke od sirove heljde, te su se meni sve lampice popalile – šta, kako?

Odmah sutradan sam potopila heljdu, sa namerom da sebi napravim pola mere, jer Luka na sve što nije belo brašno reaguje mrštenjem ili prostim ignorisanjem. Samlela sam potopljenu heljdu u nekakvoj staroj seckalici i dobila finu teksturu, ali pomalo grubu. Ukus je bio savršen – heljda je tek malo provejavala, a osećao se i neki integralni šmek. To moje napravljeno pola mere je trebalo da bude nekih pet palačinki otprilike, što sam isplanirala da mi potraje bar dva dana, a da makar jednu pospem i svojom omiljenom mešavinom – kristal šećer i cimet. Luka došao kući i odmah se ustremio na palačinke od heljde! Upozorila sam ga, nije da nisam: znaš da su od heljde? Integralne? Nema veze, odlične su! Doooooobrooooo – moj oprez da mu se neće dopasti i kajanje što nisam napravila punu meru su ustuknuli pred zadovoljstvom – jede nešto što je dobro i gde nema mesta griži savesti.

Odmah sutradan sam napravila punu meru. Samlela na drugoj nekoj seckalici/blenderu i dobila malo bolju, ali sličnu teksturu. I ta je tura netragom nestala – ja sam se dočepala dve ili tri, a Luka počistio ostatak do nekih jedanaest palačinki, koliko se dobije od pune mere. Treći put u četiri dana je bio pobednički: samlela sam smesu u nekoj od varijanti nutri-buleta, izuzetno jakih i moćnih blendera. Dobila sam sasvim glatku teksturu, koja se nimalo ne razlikuje od one napravljene od finog, mekog, belog brašna. Ispečene palačinke su bile blago zatamnjene u odnosu na klasične, kroz ukus je provejavao onaj šmek heljde, ali tek neznatno. A izgled – savršeno uobičajen! I ta je mera netragom nestala, pa mislim da imamo pobednika što se izbora palačinki tiče.

Palačinke od heljde su veoma zdrava zamena onim klasičnim, idealne su za užinu školaraca. Neke od njih sam mazala krem-sirom, stavljala sam pileća prsa i rukolu i pravila sendviče za izlete. Praviću i verziju zapečenih u rerni – mislim da kajmak i pršuta pošto vape da se nađu u istoj posudi sa njima. Jedino što treba imati na umu je to vreme neophodno za potapanje heljde, odnosno je potrebno ukalkulisati tih dva ili tri sata u vreme pripreme. Ostalo je – luk i voda.

Druge vrste palačinki:

Klasične palačinke

Američke palačinke