Njoke od bundeve

Znate koja je (najčešća) razlika između muškaraca i žena u kuhinji? Prvo, muškarci kuvaju sa uživanjem, jer im norme i vaspitanje tu delatnost nisu nametnule kao svakodnevnu obavezu (jer oni, jelte, love, a ne mešaju čorbu uz ognjište) Drugo, muškarci prave veći nered u kuhinji. Žena pazi da što manje džumbusa napravi, jer zna da će taj džumbus upravo ona morati da rasklanja /pere/glanca.

Često se pitam – šta bi bilo kada bih imala parakujnu – pojam za koji su mi rekli da u kuhinji jednog velikog domaćeg restorana podrazumeva one koji čiste za kuvarima? Kako bih se tek onda razmahala? Prospem, isprskam, zalepim testo, sud više – ma nema veze, samo viknem „parakujna“ i neko kome je to posao dođe da sredi i prebriše, a moje je samo da se na neki minut udaljim od radnog dela.

Avaj, nemam to, a volim da mi je kuhinja sređena i zategnuta. Mnogi kažu – i previše. Sudopera mi je uvek izglancana, boje su svetle i prirodne i sve to doprinosi jednom opštem utisku čistog. Ipak, kada se razmašem u stvaralačkom zanosu, u nevelikoj kuhinji džumbusa bude toliko da cela ekipa parakujne ne bi bila dovoljna da opere, sredi i dovede u prvobitno stanje. Ovo naročito kada je testo u pitanju. Još ako je testo u boji (prirodnoj, kako drugačije), tu zabava dobije na dinamici – treba sve to oprati. Meni je pomogao Sanytol – moje novo omiljeno sredstvo za univerzalno čišćenje.

Naprskala sam, oprala površine, isprala i to je to. Posebno zamašćene površine sam naprskala Sanytol odmašćivačem i za tren je sve bilo čisto. Ono što je ove godine postalo još značajnije: ovo sredstvo pored masnoće, uklanja i 99.9% svih bakterija, virusa i gljivica, a ne sadrži hlor, niti oštećuje površine koje se čiste (a ni ruke koje peru). Sve ovo treba imati na umu i kada se reši veoma aktuelno pitanje pandemije, jer je kuhinja mesto koje mora biti apsolutno čisto, pošto novi virusi nisu jedino što ugrožava zdravlje, ima tu mnogo i onih poznatih od ranije, a koji se kriju u nedovoljno čistim radnim površinama. Zato od sada pa nadalje i ubuduće – Sanytol, sa svojim trostrukim delovanjem. Pošto sam kuvala kao muškarac, pa je brašna bilo i po podu, univerzalno sredstvo za pranje je očistilo i podove, a miriše diskretno na eukaliptus, onako kako bi i najiskusnije domaćice opisale kao – miriše na čisto.

E, kada sam vam otkrila čarobni štapić za čistoću u kuhinji, odnosno vašu ličnu parakujnu, sada možete da pristupite pravljenju njoka – bez razmišljanja. Njoke od bundeve su pravo jesenje jelo: em je bundeva kraljica mog omiljenog godišnjeg doba, em je i sama u njegovoj boji, em su ove moje njoke posne, što je ovih dana kao poručeno. Naime, gledajući neku emisiju gde je Džejmi Oliver kuvao na nekoj rimskoj pijaci, italijanske none, neprikosnovene kuhinjske kraljice, su mu uz mnogo buke i polurazumevanja, objasnile da se njoke prave bez jaja. Čak i moj recept za obične njoke, znači, onako kako mnogi prave, ne bi bio po njihovom ukusu, jer jaja nemaju šta da traže tu. Meni je to bilo više nego dobrodošlo, jer sam zaista htela jednu posnu verziju, mada sam bila prilično sumnjičava: kako će se testo stegnuti. Džabe sam brinula.

Očišćenu i isečenu bundevu sam ispekla, ispasirala, dodala sam so i brašno. I to je sve. E, da – i oblikovala sam njoke. Skuvala ih i spustila u najjednostavniji sos (ako ga mogu tako nazvati) na svetu: maslinovo ulje, beli luk i ruzmarin. Posni ručak za desetku. Za mrsnu verziju bih luk ispržila na puteru i dodala parmezan prilikom serviranja, mada nije sporno i ako se u verziju sa maslinovim uljem doda parmezan – svako prema svom ukusu. A zamislite kakva ćete zvezda biti u društvu kada nehajno kažete – ma, pravim neke njoke od bundeve 😉 I još kada vam kuhinja nakon kuvanja bude čista i dezinfikovana bez po muke uz pomoć Sanytol-a – tražiće vam i recept i preporuku za vašu ličnu parakujnu. Pardon – sredstvo za čišćenje.