Nabavljam domaća jaja od Mileta, portira kod nas u firmi. Njegove koke kljuckaju po dvorištu, pasu, na’odaju se one tokom dana, pa se onda vrate u svoje prebivalište (kokošinjac – poduka za gradsku decu) da bi snele jaje. Tako proizvedeno jaje je žuto u meri da, na primer, pravim proju od belog kukuruznog brašna, a ona dobije boju dukata. Da mi kore budu toliko žute da ih ni količina kakaa preko recepta ne može obojiti do kraja. Da za princes krofne koristim jaja iz samoposluge, jer ih ne volim kada su onako jarko žute. Takva proizvodnja, u odnosu na onu sa farmi gde je kokama jedini posao da sede, kljucaju ono što im se da na traci i nose jaja koje traka odnosi, ima svojih mana: nema neprekidne proizvodnje i raspoloživosti; moram znati i poštovati sezonalitet i neke procese nametnute od strane prirode. Tako, znam da kada koke menjaju perje – ne nose jaja. Da kada je mnogo hladno, čak i kada daju poneko jaje, to je jedva dovoljno za Miletovu porodicu. Da ako ih preplaši komšijski pas ili uleti lisica u kokošinjac – ništa od jaja bar neko vreme, jer ove vrednice ne rade pod stresom. U ta sušna vremena u smislu prinosa jaja, kupujem ih u samoposluzi i ne jedem ih kao osnovu obroka: ko se navikne na domaće jaje, taj ona sa farme više ne može ni da pomiriše.
I med nabavljam od proverenog proizvođača: tata moje koleginice Goce je pčelar, ima košnice na imanju negde u centralnoj Srbiji i vrca vrhunski med. Opet, kao i kod jaja, to je mala domaća proizvodnja, koja nešto malo prevazilazi proizvodnju za potrebe domaćinstva, ali je, kao i kod gore opisane proizvodnje jaja, postavljena onako kako Bog zapoveda. Kada je hladno, kišno i svakako drugačije loše proleće – načekamo se mi do leta za svež med, a i onda delimo sudbinu porodice usled lošeg prinosa, pa ga vrlo štedljivo upotrebljavamo. Bezbroj puta propitujem Gocu: a kada će? Pa vidiš da je sunčano? Pa svi već imaju med, jesi sigurna da me ne farbaš, pa da te zapravo mrzi da odeš do sela? I slično. Ne – njen tata sve radi kao nekada: čeka punu zrelost (ili kako se već to zove) košnica, te do jula ništa od vrcanja. Daleko bilo da dohranjuje pčele šećerom, što se masovno radi radi boljeg prinosa, a što daje med lošeg kvaliteta.
Dalje, možemo da po boji pogodimo o kojem se medu radi, ali uvek dobijemo objašnjenje: ne možeš pčele vezati na jedno mesto, ko zna gde one odu prilikom ispaše, ne mogu ja da garantujem da li su bile na bagremu ili isključivo na livadi, tako da nema skroz čiste vrste meda. Med je uvek samo većinski, jer se zna gde su postavljene košnice, ali niko ne može da da garancije (što je meni potpuno nebitno, jer ih pre svega ne razlikujem). One 2014. smo se zbog kišne godine ozbiljno načekali za nove količine, a i prinos je bio veoma mršav. Onda su jedne godine rasprodali celu količinu za par nedelja nakon vrcanja, pa sam ostala kratkih rukava taktizirajući – sad ću uzeti teglu-dve, a ostalo ću od sledećeg puta. Šipak! Sada sam pametnija: prošle godine sam uzela nekoliko tegla, bar celu godišnju potrošnju i lagerovala u ostavi – nisam luda da opet ostanem bez meda, kad već nema rok trajanja (jedina namirnica koja je jestiva i u slučaju da se nađe u antičkim iskopinama).
Gde bez meda da ostanem? Odmah neka lepa jela i poslastice dovodim u pitanje: pečenu ovsenu kašu, Medovik, Bonžitu, omiljenu Medenu štrudlu, Medenjake, Piletinu u sosu od senfa i meda. Pa i ovaj današnji kremasti kolačić sa koricama od meda. Pun tanjir ovog kolača je bio stigao od Bobe komšinice (ona bez pola torte ne ume da pošalje, šta li?) i sećam se tog divnog kremastog ukusa koji je blagošću ispunjavao svaki zalogaj: korice sa medom, ali svetlosnu godinu daleko od onog keks-efekta koji imaju nakon pečenja i hlađenja; fil kuvan na mleku, fin i svilenkast i čokoladna glazura kao tačka na i. Ovog puta sam se jako potrudila i oko secanja idealnih kockica (sat vremena van frižidera+označavanje vrhom noža kuda će ići rezovi+sečenje duž označenih linija tankim nožićem uspravno postavljenim, samo ga vukuću duž kolača (nikako gore-dole pokreti, već samo mirno vučenje). Kockice su su mi ispale u dimenziji 3×3 cm i pokazale se savršenima. Ovo vam je jedna izdašna mera koja daje, po mojoj nekoj računici i sa obrezom – odbacivanjem nepravilnih ivica – skoro 90 malenih, kremastih kockica, idealnih za kolačić uz čaj ili kafu, za zaslađivanje bez povoda ili za ponudu sitnih kolača. Kako god: ovo je jedan starinski med i mleko kolač, koji za malo truda višestruko nagrađuje.
Medena pita
(recept za štampu)
140g šećera
90g masti
1 jaje
50ml mleka
80g meda
430g brašna
1 kašičica sode bikarbone
Fil:
600ml mleka
4 kašike brašna
2 vanil šećera
3 kašike šećera
250g putera
Glazura:
50ml vode
50g putera
150g čokolade
Penasto umutiti mast sa šećerom, pa dodati jaje i nastaviti mućenje. Potom dodati mleko i med i na kraju usuti brašno izmešano sa sodom bikarbonom i umesiti glatko testo (na kraju sa nastavcima za testo). Formirano testo podeliti na tri jednaka dela (svaka kora treba da bude oko 283g). Svaki deo razviti na papiru za pečenje u pravougaonik dimenzija 26x35cm i peći na prevrnutom plehu 5-6 minuta na 180 stepeni.
Za fil izmešati 100ml mleka sa brašnom, a ostatak (1/2 l) staviti u manju šerpu i dodati šećer, pa zagrevati na ringli. Kada provri, polako usuti mleko sa brašnom i kuvati dok se ne zgusne sve vreme mešajući. Ostaviti fil da se prohladi, pa u mlak dodati puter i umutiti gladak fil.
Fil podeliti na dva dela i dve korice isfilovati i slagati jednu na drugu. Treću koru staviti odozgo i lagano nečim pritisnuti.
Za glazuru staviti vodu i puter da provre, pa onda skloniti sa ringle i dodati čokoladu izlomljenu na kocke, te mešati dok se ne napravi glatka glazura. Preliti kolač odozgo, sačekati da se ohladi i seći u štangle željenog oblika.
Honey pie
(print this recipe)
140g of sugar
90g lard
1 egg
50ml milk
80g honey
430g flour
1 teaspoon baking soda
Filling:
600ml milk
4 tablespoons flour
2 sachet vanilla sugar
3 tablespoon sugar
250g butter
Glaze:
50ml water
50g butter
150g dark chocolate
Mix lard and sugar with electric mixer, then add the egg and continue with mixing. Then add milk and honey and finally flour combined with baking soda and knead smooth dough (with dough hook at the end). Divide the dough into three equal parts (each part should be about 283g). Roll each portion of the dough into a rectangle measures 26x35cm and bake on an overturned baking pan for 5-6 minutes at 180 degrees.
For filling, mix 100ml of milk with flour and heat the rest of the milk (1/2 l) with a sugar in a small pot. Once it start to boil, add the milk with the flour and cook constantly stirring until it is thickened. Leave the mixture to cool, and add the butter to the lukewarm filling, mixing to form silky and smooth filling.
Spread the filling over two layers and arrange over each other. Put third crust on the top and press gently.
For the glaze, put water and butter to boil, then remove it from the stove and add chopped chocolate, and mix until smooth glaze is made. Pour it over the cake, wait for it to cool and cut into the cubes or any other desired shape.
Medena pita super izgleda.
Meni je presušila veza za jaja ali med i ja jednom godišnje naručujem i to kada preuzimam ovogodišnju pošiljku odmah naručujem z aiduću godinu.