Miki, ni ja do Maroka nisam čula za tako nešto, a onda sam sricala kako se zove, i evo prvi put ga pravim – neće biti poslednji, mada ću sledeći put sa piletinom, a bez šljiva – nisu neophodne.

What's… – o, da, još kada je kus-kus lepo začinjen (puter i malo soli) – par začina i više-manje obično jelo se pretvara u specijalitet 🙂

Tanja, ja ne mogu reći da sam neki poznavalac marokanske kuhinje, ali onih par dana sam uživala u svakojakim specijalitetima – začinjena, ali lagana kuhinja.

Majo, ni ja ne mislim da treba imati posudu za jedno jelo koje ćeš realno spremati najviše jednom mesečno (osim ukoliko u kući imaš Marokanca kome želiš da ugadjaš 🙂 Ovako, sasvim funkcioniše naša glinena posuda (koju sam kupila na pijaci u Beogradu), emajlirani pekač ili čak šerpa u kojoj će se kuvati na šporetu – originalni recept po kome sam pravila to i podrazumeva, ali meni to nije bilo – to. A onaj čunak na poklopcu zaista zauzima dosta prostora – nepraktična investicija 🙂