Lešnik keksići, sa lešnikovim puterom

Lešnik je jedno od najzdravijih koštunjavih plodova, prava je riznica vitamina. Neke studije govore o tome da se redovnom konzumacijom uveliko smanjuje rizik od srčanih oboljenja, nekih najtežih bolesti, hipertenzije i mnogo čega drugog. S obzirom na njegovu korisnost, samo jedno mogu reći – sva sreća pa je i ukusan! Gaji se još od starih Rimljana, a veruje se da vodi poreklo iz Male Azije. Vrlo je verovatno, s obzirom da je Turska danas najveći proizvođač lešnika (daje sedamdeset posto svetske proizvodnje) – ima nešto u tome da kultura najbolje uspeva tamo gde joj je prvobitno prirodno stanište. Sigurna sam da u nekom obliku važi i za ljude.

U selu gde sam provodila sve raspuste, postojala je leska, tik uz imanje. Naučila sam da je to žbunasta biljka, da mi za dečije igre daje najpravije tanke motke, šibe, a videla sam i da plod viri iz zelene krunice. Sve to sam shvatila usled mog oduvek obožavanja ovog ploda, a obigravajući oko tog žbuna. Ne lezi vraže! Kada sve neophodne predradnje uradim: dohvatim plod, izvučem ga iz listolikog ovoja, prikupim za šaku ili dve, otrčim do šupe sa alatom, uzmem dedin čekić (nekada su se deca igrala čime stignu, bez uplitanja socijalne službe, časna reč: ja sam tokom tih svojih igara se i neke manje sekire dohvatala i njome sasvim solidno baratala), razbijem par ljuski ,izvučem koštunjavi plod i….silno se razočaram! Em se radnja dešava najkasnije u avgustu, tokom raspusta, kada lešnik još ni izdaleka nije zreo, em sam ja očekivala onaj lešnik izvučen iz omiljene čokolade – znači pečeni. Uprkos razočaranju, moje seosko učenje botanike kroz igru je bilo empirijsko i više nego plodonosno.

Nije leska samo stvar biologije, ima je i u semantici. Kada je moj deda za nekog govorio da “nije baš sastavio oko lijeske” to je samo jedno moglo da znači – da deda misli da je taj pomalo ćaknut. Nije tu bilo mnogo priče niti objašnjenja, tačno se znalo čemu ta leska, a da se niko nije udubljivao u gde, šta kako. Tek razvojem interneta sam mogla da proučim taj izraz i shvatim da je lesci pridavana lekovita moć.  U drevna vremena, kad neko nije pri zdravoj pameti, vodili su ga triput oko leske “ne bi li se sastavio”. Čim vidite da se pojavljuje broj tri, jasno je da se time pokušavaju da nešto izmađijaju. Lečenje se izvodilo i kupanjem ispod leske, a tom prilikom ostavljali su i nešto novca. Skroz je jasno da leska pored toga što rađa ukusnu grickalicu, daje sirovinu za omiljenu čokoladu sa lešnicima i lešnikov puter – ona bi mogla da bude i dobra potpora narušenom zdravstvenom sistemu.

Šalu na stranu, leska se poslednjih godina sve češće pominje kao dobra investicija, a oni koji imaju i parče zemlje odlučuju upravo na ovaj zasad. Ima posla, na prvi rod se čeka četiri ili pet godina i bude simboličan. Tek od dvanaeste godine se dostiže pun prinos, koji je oko tri tone po hektaru. Otkupna cena oćišćenog lešnika je šest evra po kilogramu, pa računajte. Nije loše.

Nakon ovog malog izleta u Znanje imanje emisiju, hajde da se vratimo u kuhinje. Znate da je u toku mesec orašastih plodova, kako bih probala i predstavila sve Ivadex putere (probala sam i halvu – fantastična je, ali baš ne znam da li bi je imalo smisla staviti u bilo kakve kolače). Do sada sam probala kikiriki puter i tahini, a na red je došao, pogađate, lešnikov puter.

Proizvod je odličan: nije samleven skroz do kraja, što se meni jako dopada: postoji određena tekstura što pomaže da se lešnik još jače oseti. Znamo da bi lešnikov puter trebalo da bude osnovni sastojak svih nugat kremova? S obzirom i da znamo kako se muva na sto načina u modernoj proizvodnji, ovo ćemo da uzmemo samo kao hipotezu. Sa druge strane, ovaj lešnik puter uz dodatak kakaa ili topljene čokolade može da postane zdravi nugat namaz koji jako podseća na nezdrave kupovne. U prilog tome da je ova predložena verzija daleko zdravija govori i to što Ivadex u svoje teglice putera od orašastih plodova pakuje samo mlevene orašaste plodove i ništa drugo. Nema ni konzervanasa, ni aditiva, ni pojačivača ukusa, ni čudnih oznaka ni šećera ni soli, ništa. Sve je potpuno prirodno i zdravo, spremno za konzumaciju ili bez ičega ili u nekom jelu.

Ovog puta sam pravila lešnik keksiće. Imaju ukus najboljeg kupovnog keksa, ali samo u onom dobrom smislu. Do neba mirišu na lešnik, spolja su prhki, a unutra mekani. Kako bih dobila dodatnu teksturu, dodala sam seckani lešnik, ali za ukus, s obzirom na kvalitet Ivadex putera – to uopšte nije potrebno. Odlični su za putovanje, za izlet, za fioku u kancelariji, za neku kutiju u kojoj će biti čuvani, kako biste goste poslužili uz limunadu ili čaj. Jednom kada ih probate, oni kupovni vam neće više pasti na pamet.