Kolač sa sirom i kajsijama

Da li ste i vi poželeli da imate vremeplov, te da možete da se vratite u neke delove svog života? Ja sam od onih koji misle da sve što se dogodilo je baš tako i trebalo da bude – da nas nauči, sačuva i ojača, pa neki ispadosmo snažni za Ginisa, te stoga verovatno ništa ne bih menjala (osim nekih preranih odlazaka, ali bi me razmišljanje o tome samo rastužilo). Volela bih da se vratim u prošlost i nekim ljudima kažem šta mislim, a na osnovu potonjeg iskustva sa njima (bez brige, osim hladnih reči bi jedina agresija bila prezrivo podizanje leve obrve – desnu ne umem, a šamara nisu vredni) Potom, ono bitnije – volela bih da se vratim na neka mesta i neka iskustva koje mi je život servirao i još snažnije uživam u njima. Nažalost, tek sa godinama shvatimo koliko su bila dragocena.

Ponekad mislim da me trenutni boravak na nekom mestu, neko dešavanje, zamara, te da bih radije bila negde drugo i nešto drugo radila. Onda, sa vremenskom distancom, na isto to gledam sa setom, shvativši puno značenje panta rei izraza i njegovog pojašnjenja u vidu – ne možeš dvaput ući u istu reku. S tim u vezi, kada primetim da više nema ni onih ludih destinacija za službena putovanja, a ni atmosfere i druženja kao ranije, moja mama uvek doda – ćuti, sine, gde je sve tvoja noga kročila. U sebi na to obavezno nadodam – i nije umela sasvim da uživa u tome, jer su mi možda misli bile na drugom mestu i/ili drugom društvu.

Uvek sam volela da idem u Nemačku. Bila sam u Berlinu, Frankfurtu, Kelnu, Minhenu i nekom malom mestu Kerpenu. Berlin je zanimljiv, ali sam ja sve vreme imala neki jako čudan osećaj, kao da se veliki vođa prekjuče iselio iz njega; ne znam, ne umem da objasnim. Frankfurt je suviše poslovan, nekako strog i tehnički. Minhen je baš po mom ukusu. Nekoliko godina sam ga bar jednom godišnje posećivala, a nikada ga nažalost nisam lepo i kako treba istražila. Jednom hoću, sigurna sam, sasvim turistički da odem i vidim sve šta sam propustila. Ljubazni domaćini su nam uvek priređivali doček za pamćenje, tako da sam se u njihovoj režiji kuglala, boćala, imala neke team-building igre u zatvorenoj hali, koja je sa gomilom navučenog peska glumila bar na plaži sa sve odbojkaškijm mrežama na pesku (rekla bih da joj je to originalna namena), boravila negde po bavarskim planinama, učestvovala u bavarskim olimpijskim igrama i muzla imitaciju krave (ne pitajte, o tome neki drugi put….), imala predavanja u preuređenom samostanu, posećivala fabriku piva. Kod njih sam imala i Oktober fest repliku, za koju sam morala da se pojavim u svojoj narodnoj nošnji (za sve koji sumnjaju u naše korene – bila je jedna od primećenijih, jer su svi hteli da se izbliza dive našem vezu i lepoti šumadijske nošnje), a tokom te večere sam zajedno sa Iris iz Zagreba igrala užičko kolo na Pink flojd muziku. Da li me razumete što priželjkujem taj vremeplov?

Ta ista firma domaćin, veoma originalna po mestima na kojima je organizovala prezentacije, nam je bila isplanirala i predavanje jednog u to doba njihovog najvećeg stručnjaka na polju interneta, društvenih mreža i slično. Radnja se dešava pre osam godina i spram onoga gde su te iste oblasti sada – to je bilo rano kameno doba. Ipak, u to doba je bilo više nego zanimljivo. Prvo, radilo se o jednom od bavarskih dvoraca (da me ubijete ako se sećam imena), pa sama šetnja do zimske bašte ili nekog sličnog izvornog objekta pretvorenog u kafe-poslastičarnicu je bila čisto uživanje.

Sala za prezentaciju sređena tako da se osećamo izuzetno bitnim, a prezentacija osmišljena da pruži red informacija, a red zabave:

Tek sada sam se nakanila da probam da napravim nešto slično. Verovatno nije ni blizu onoga iz dvorca, ali me je nekako podsetio baš na taj. Spajala sam recepte, odbacivala ono što mi se učinilo viškom i dobila jedan veoma osvežavajući, lagan, aromatičan i ukusan kolač. Korica je nešto poput one za lenju pitu, na primer, ili rendanu pitu. Fil je vrlo zanimljiv i biće osnova i nekim drugim kolačima: izmešala sam sir, šećer, belanca i griz, pa premazala preko kore. Čak i da se samo tako ostavilo ili na par mesta posulo sa malo džema, dobio bi se vrhunski kolač. Iseckane kajsije poređane preko fila su dale ovom kolaču još više osvežavajuću notu, a rendano testo odozgo, pojačano listićima badema je tačka na i. Ovo je ako želite ili imate potrebu da se odmaknete od uobičajenih kolača, da ponudite nešto novo, a da ipak ostanete na poznatom terenu. Pravo otkriće.

Voće se može menjati sa sezonom. Breskve – sveže ili iz kompota – su dostojna zamena, šumsko voće, neke smokve, kruške, sve to može, jer se dobija sasvim novi kolač od već poznatih sastojaka i tehnike, kolač čije pečenje i hlađenje prizovu i ukućane iz najudaljenijih prostorija da dođu do kuhinje prateći miris. Nisam kriva ako i neko iz komšiluka pozvoni na vrata – za svaki slučaj imajte dovoljno kafe i limunade kada planirate ovaj slatkiš – imaćete goste, sigurna sam 😉