Obožavam Patin kuvar!
Prvo i pre svega, poklonila ga mi je baka. Dalje, to je izdanje iz pedesetih, knjiga sa patinom, kojih, pretpostavljam, nema baš mnogo. Mene oduvek podseća na knjigu čarolija, jer sam sigurna da može da posluži i kao rekvizit na snimanjima, ali sam mnoge stvari naučila odatle da kuvam – na starinski način, objašnjeno do tančina. Omiljeni deo mi je gde gospođa Spasenija Pata Marković objašnjava kako se pravi pita, a onda ide i komentar (parafraziram): u nekim većim gradovima sada se mogu kupiti i gotove kore (!) – to mi samo pokazuje kako neke stvari prihvatamo zdravo za gotovo.
Pre par dana mi je koleginica otkrila da ona knedle ne pravi sa krompirovim testom, već od običnog testa, da su daleko mekše, ne stvrdnu se sutradan, već su jednako meke i ukusne. Ja sam se ipak naoštrila da ih pravim na tradicionalni način, nabavila na pijaci beli krompir, pa onda konsultovala i gđa-Patu. Kad tamo – i ona pravi knedle od kuvanog testa (doduše ima i recept sa krompirom, ali se meni ovaj učinio daleko jednostavnijim.
Epilog: dobila sam 20 knedli srednje veličine, a izbegla sam onu agoniju kada mi je testo ili netvrdo ili pretvrdo. Recept ide ovako:
Sipati u šerpu 1/2 l vode, dodati 50g masla (u mom slučaju – margarin) i staviti na šporet da proključa. U provrelu vodu dodati 400g oštrog brašna, dobro izmešati i lupati na vatri sve dok se testo ne zgusne (tako kaže Pata, a ja dodajem da se odmah zgusne i postane suviše čvrsto da bi ga baš tako lupali). Tada skinuti sa vatre i dodati jedno po jedno 3 jajeta, izmešati ih i ako je masa suviše retka, dodati još malo brašna (nije bilo potrebno). Testo izručiti na dasku za mešenje, praviti male kugle i u svaku staviti po jednu očišćenu šljivu u koju je stavljena po mala kocka šećera. Napravljene knedle poslagati na pobrašnjenu radnu površinu. Za to vreme staviti šerpu sa vodom na šporet i kad voda proključa, ubaciti knedle. Kuvane knedle će se popeti na površinu, odakle ih skidamo rešetkastom kašikom i stavljamo u cediljku da se dobro okapaju.
Potom staviti malo ulja u pliću šerpu ili tiganj, kada se zagreje, dodati prezlu, malo je propržiti, uvaljati knedle u smesu, ređati u plitku činiju, posuti ih odozgo preostalom prženom prezlom, a zatim i šećerom i cimetom.
Postupak je izuzetno jednostavan, mnogo brži nego sa krompirom. Ukus je fantastičan – u prilog tome govori i da je moj sin pojeo 5 odjednom, a jeo ih je iz ruke, kao jabuke (pun je manira, ljubi ga majka 🙂
Dobro nam došla u blogerske vode. Baš ti zavidim što imaš Patin kuvar. Pričali smo na druženju blogera kako se teško nalazi u prodaji i da postoje liste čekanja u antikvarnicama. Nisam čula za knedle od testa ali što da ne.
Sada se lepo priključi ostalim blogovima, kod mene imaš blogroll gde sam gledala da skupim skoro sve sa prostora bivše Jugoslavije, ostavi im komentar da ljudi mogu da te pronađu i prate. Pozdrav
Pozdrav i srdacna dobrodoslica, nasa mala blogerska zajednica se polako uvecava…knedle sa sljivama volim i moram priznati da ih nisam dosad pravila na ovakav nacin, eto uvek se moze nesto novo nauciti, samo napred sa novim recepticima…do kuckanja!;)))
Hvala vam, drage, na lepim rečima i srdačnoj dobrodošlici. Mene su vaši blogovi ponukali da pokrenem svoj, a prvi koji sam otkrila je baš od slatke Mignonne. Ne mogu da se odlučim da li ste bolje kuvarice ili fotografi ili gastro-stilisti. Blogerska zajednica je skup, rekla bih, veoma zanimljivih ličnosti i nadam se da ću u budućnosti imati priliku i da ih lično sretnem.
Obzirom da tapkam u mraku vezanih očiju i da (ne karikiram) jedva pronalazim i svoj blog, reci mi, Jeco, kako da pristupim tom blogroll-u na tvom blogu? Unapred hvala.
Opasna, gore imaš gde piše početna, recipe index, recipe index in pictures, blogroll. Klikneš na to pa na pojedinačne blogove. Onda tražiš opciju Follow i priključiš im se ali uvek ostavi komentar reci da si nova, ne moraš navoditi koji blog jer mi svi stisnemo tvoje ime i pokažu nam se tvoje informacije i blog. Ako ne možeš da nađeš svoj blog samo ga bookmarkiraj pa uvek klikni na to. Mi smo imale druženje u subotu a dogodine te očekujemo sa nama. Polako i meni je sve bilo zbunjujuće u početku.
kad stavljaš slike slobodno klikni na sliku i označi opciju da je slika veća, da nisu ovako male. Gledaj kako drugi rade pa nađi nešto svoje. Ako imaš dodatna pitanja onda mejlom pošalji poruke ljudima. Mejl uglavnom svi imamo ili na stranici ili kad klikneš na lične informacije. Svi će biti voljni da ti pomognu, jer smo svi nekada počinjali.
Pozdrav i dobrodošla, Opasna!
Knedle sa šljivama obožavam, a kada je nešto iz Patine zbirke to je vredno probanja-ovo deluje vrlo ukusno, i ako je sin pojeo 5 komada onda su fantastične:)))
Još jednom, dobrodošla u blogerske vode.
Meni je ovaj post divan! 🙂 🙂 🙂
Narodni kuvar je pravo blago i neiscrpan izvor!
Maja
Da se pohvalim da imam dva izdanja Patinog kuvara, jedan mi se cini isti kao tvoj, a drugi je moderniji (negdje iz 80ih).
Nisam nikada pravila knedle od tzv Brandteig ili pâte à choux (ne znam ni kako se zove na nasem), ali znam da se tako prave pariske njoke, a vidis mogu i knedle sa sljivama (ja ih odavno pravim ne od krompirovog tijesta, nego sa grizom). Kada se 'skinem' sa dijete probat cu:)!
Njoke su isto dobra ideja – da se naprave od kuvanog testa. Baš ću morati da probam!
Knedlice sa sljivama obožavam, ali nikada nisam pravila samo od brašna. Kod mene je testo miks brašna, griza i krompira. Ovo vredi probati.
… a propo kuvara, moja nana ima peto ili šesto izdanje, to je tamo iz 1965. recimo, dok majka ima iz osamdesetih, recimo dvadeseto izdanje. 🙂 Ovaj kuvar, ako se dobro sećam predgovora pošto ja nemam ni jedan, je dopunjen Patin kuvar. Moraću i kod svekrve da vidim šta ona sve ima, ne bi me čudilo da ima original, mada znam da je dosta toga bacila :((( neke prastare recepte sa papirića i sveščica, tuga božija.
I meni je ovo bila potpuna novina – da se knedle prave bez krompira, ali ih nikada više ne bih drugačije pravila. Brzina je nesumnjiva, ukus daleko bolji – krompir ume da se udrveni, a ove su knedle i sutradan kao da su tek napravljene, samo su se ohladile. A što se kuvara tiče, nekada su sve kuće imale po jedan, čini mi se. Meni je baka ovaj dala još dok sam bila devojka, jer moje kuvarsko umeće nije obećavalo 🙂 Zanimljiv je da se čita i kao štivo (doduše, ja mnoge kuvare tako čitam). Nisam sigurna da postoji tako neka sveobuhvatna knjiga, a da je aktuelna i sada?