Hilandarska krompir čorba sa tahinijem

O nekim stvarima ne diskutujem u nepoznatom društvu, a još manje na internetu. Jedna od njih je i religija, vera. Ne zato što je ne poznajem – naprotiv, odrasla sam u porodici gde se to podrazumevalo u smislu tradicije i nasleđa, te je potpadalo pod aksiom – ono što se kao takvo prihvata i o čemu se ne raspravlja. Tuđa se vera poštovala – čestitali su se praznici, odlazilo se na proslave i to je imalo neki svoj tok. Ipak, pojavili su se u međuvremenu neki, sve glasniji poštovaoci vere, prilično isključivi, koji su je počeli poštovati u nivou i na način koji meni nije blizak, a ni prihvatljiv – e, upravo su oni razlog zbog kojeg ne želim da pričam i pominjem taj deo tradicije, osim u smislu nekih obrednih jela (slavski hleb – posni i mrsni, žito i slično) Zapravo, i u okviru predstavljanja tih recepata se uvek neko nađe da mi očita neku lekciju – javno ili direktnom porukom, a s obzirom da se radi o osetljivoj temi – dogoreva mi prilično dugačak fitilj.

Tako, na primer, kada sam svojevremeno objavila Falafel i napomenula da bi mogao biti odličan predlog za neku posnu slavu, jer je malo drugačiji, a svima nam je potrebna neka promena – javilo se par njih da mi kaže kako je bezmalo nedolično da se to jelo nađe kao posno posluženje za krsnu slavu. Nisam sklona da se natežem u tom delu svog života, ali zaista ne razumem – zašto ne? S obzirom da se na Hilandaru jede sve u šest, a verujem da znaju neko slovo više od nas što se pravoslavnog posluženja tiče – šta bi falilo da i mi poslužimo te specijalne ćufte od leblebije? Nisam bila za njihovom trpezom, dakako, jer je to nemoguće, ali sam svojevremno dobila Svetogorski kuvar za rođendan od Sanje, moje koleginice. Veoma zanimljivo štivo, ima tu svega, ima i falafel i priča o njemu, a ima i ova čorba sa krompirom i tahinijem, koji veoma često koriste.

Inače, znate da je Hilandar muški pravoslavni manastir na Svetoj gori? Ženama je pristup strogo zabranjen, čak kažu da nemaju ni ženke životinja, osim kokošaka. Ipak, u istoriji su postojali izuzeci: carica Jelena je bila prva žena kojoj je odobren pristup, zatim i princezi Mari Branković, a i tokom grčkog građanskog rata – ženskim izbeglicama i ženskoj deci. Ipak, to pravilo postoji i negde i zavidim muškarcima koji mogu da posete taj za nas zabranjeni deo ove planete. Neki koji su bili tamo su mi i pričali o krompir čorbi sa tahinijem kao o nečemu izuzetnom. S obzirom da će mi njihova trpeza zanavek ostati nedostupna, nije bilo druge nego da zasučem rukave i sama napravim čorbu, te probam u čemu je štos. Ovo naročito kada sam čula da je Luka počeo da nagovara tatu da idu na Hilandar. Zašto – ko zna?

Čorba od krompira i tahinija je pomalo neobična, a veoma ukusna. Skromni sastojci i fina aroma tahinija koji daje zanimljivu podlogu. Unekoliko sam izmenila recept iz kuvara, ali suštinski je to – to. Ono što mi je posebno interesantno je da je čorba crvena tokom kuvanja – jer je značajan udeo paradajz soka, ali sa dodavanjem susamove paste, tečnost izbledi i sve dobije daleko svetliji ton. Čorba je posna, zgušnjava se isključivo mehanički, blendiranjem dela sadržaja. Pokušavala sam da pronađem da li se može koristiti i tokom posta na vodi, odnosno da li je tahini pogodna namirnica u te svrhe, ali nisam uspela da nađem jednoobrazno mišljenje; stoga ću se zadržati samo na tvrdnji da je ukusna i posna, zanimljiva i neobična. Ukoliko vam je potrebno nešto za post na vodi – onda pretpostavljam i da znate da li se mleveni susam, kako se pravi tahini, pogoduje za dane posta na vodi. Ovo je recept za sve one koji ne mogu da odu na Hilandar, a voleli bi ili pak one koji su bili, a voleli bi da pojedu nešto što monasi spremaju i u svojim kuhinjama.