Harmonika pita sa sirom / Cheese pie

(please scroll down for recipe in English)

Odavno već i ovi golubovi (pošto ne pamtim kada sam poslednji put videla onog dobrog, starog, beogradskog vrapčića) koji pokušavaju da mi se usele na terasu i naprave svoju akušersku kliniku, dakle, i oni već odavno znaju da obožavam sir i da su mi omiljene pite sa sirom. Da ne pominjem prosečne posetioce ovog bloga, koje s vremena na vreme mučim dugačkim tekstovima i širokim obrazloženjima te moje naklonosti. 

Zapravo, kada treba da odaberem svoje najomiljenije jelo broj jedan, koje bih mogla da jedem svakodnevno, onda je to gibanica. Ranije je bila i pica, ali pošto jedem svaku, a istinski volim tek poneku, onda se ograđujem. Dalje, mogla bih da jedem ćevape i pljeskavice skoro svaki dan i nisam sigurna kada bi mi dosadili. I Fijadoru i Tiramisu. Eto.

Koliko volim gibanicu, sramota me je da priznam da ne umem da je napravim. Tačnije, umem, ali nisam zadovoljna rezultatom. Nije onako lepo vazdušasta, narasla, kockastih parčadi, hrskave rumene korice. Sa mladim sirom, karakterističnog ukusa na selo i krave. Masna tek koliko treba, slana isto tako.

Pošto ne postoji gibanica koju ne mogu da pojedem, ne manišem mnogo. Topla ili hladna, bezmalo mi je svejedno. A što se pravljenja tiče, dok ne pronađem taj jedan, neki, savršeni recept, ja ću da pravim ovu harmonikašicu, kod koje imam nekoliko potrebnih i dovoljnih uslova: hrskave delove, mekani fil, ne šljosne i ne slegne se nakon vađenja iz rerne, rumena je, a kada koristim novootkriveni Imlekov Kuhinjica sitan sir – onda imam i zadovoljavajući ukus (tekst nije sponzorisan, samoinicijativno kažem da mi se mnogo dopada).

Pravi se prilično jednostavno: napravi se postelja od dve kore, pa se onda sve ostale iz pakovanja od pola kilograma saviju u cik-cak, kao lepeze koje smo pravili kada smo bili deca, tako da podseća na harmoniku – sa klavijaturama ili dugmetaru, nije ni bitno. Odozgo se pospe fil, malo se protrese pleh i ispeče se. I to je sve. Luka kaže da ga oni delovi gde se fil ugnezdio podsećaju na nešto puterasto. Meni se dopadaju ona parčad koja su delom prazna – jer su hrskava i ukusna. Ovo samo znači da jedna pita može da zadovolji dva oprečna ukusa. Sjajno i jako praktično.

Harmonika pita sa sirom

(recept za štampu)

1/2 kora za pitu

4 jaja

1/2kg mladog sira

1 kisela pavlaka

so

50ml + 2 kašike ulja

U dubljoj činiji izmešati jaja, pa dodati sir, pavlaku, 50ml ulja i posoliti po ukusu.

Pleh za gibanicu podmazati sa 2 kašike ulja.

Jednu koru za pite presaviti na pola i staviti na dno pleha. Potom svaku koru saviti u cik-cak, praveći formu lepeze od papira, pa ih slagati preko kore postavljene u pleh, jednu do druge. Kada se sve kore poslažu, posuti odozgo pripremljenim filom, pa blago tresnuti pleh, kako bi fil prodreo i relativno se ravnomerno rasporedio.

Peći u unapred zagrejanoj rerni na 200 stepeni 35 minuta, pa smanjiti temperaturu na 100 stepeni i peći još 15 minuta.

Cheese pie

(print this recipe)

1/2kg Phyllo pastry

4 eggs

1/2kg of cheese, ricotta type

180g sour cream

salt

50ml + 2 tablespoons of oil

Combine eggs, cheese, sour cream and 50ml of oil in mixing bowl, then add salt upon your taste.

Oil baking pan with 2 tablespoons of oil.

Put one sheet of phyllo pastry in the bottom of the baking pan. Then, fold each of the remaining sheet into zigzag form and arrange them over the sheet prepared and placed in the bottom of the baking pan, one next to the other. When all the sheets are used, sprinkle with the prepared filling, over the top, then shake the baking pie little bit, to spread prepared filling and relatively evenly distribute.

Bake in preheated oven at 200 degrees 35 minutes, then decrease the temperature to 100 degrees and bake for another 15 minutes.