Galeta sa jagodama

Čudno neko proleće. Nisam nijednom ove godine čula April u Beogradu, niti ga iz sveg glasa zapevala, kao svih ranijih godina. Nije bilo mirisa cveća, nije ni sunca na licu. Bilo je maski, svakodnevnih zdravstvenih biltena, bilo je upijanja sunčevih zraka sa prozora. Bilo je (i još uvek ih ima) kiša na pretek. Čudno je ovo proleće kada prvog dana juna držim upaljenu klimu na grejanju, jedem toplu supicu i kuvam čaj, a sve ne bih li se zagrejala.

Baš juče komentarišem sa mamom – tati je rođendan bio 8. juna i mama je svake godine po pijaci jurila poslednje ponude jagoda, ne bi li napravila tortu nešto slično ovoj. Pogledajte ove godine: jagode mame sa svake pijačne tezge, kao da je bar dve nedelje ranije. Ja sam juče pravila džem od jagoda, a spremam se na još jednu turu. Sve opušteno i natenane, kao da nije već jun. Ovim ritmom ako nastavi kašnjenje voća, kajsije će na red doći tamo negde krajem avgusta.

Mnogima su jagode omiljeno voće, verujem da je tako naročito deci. Neko ih šećeri, neko ih jede sa šlagom. Ne znam šta bih vam rekla. Nije da umirem za njima, mogla bih čak i neku godinu da preskočim da ih ni ne probam, bez problema. Ovo pouzdano znam, jer sam u dva navrata dobila neku strašnu alergiju i dedukcijom smo došli da su jagode krivci, zapravo je verovatno bilo u pitanju nešo od hemije kojom su ih prskali. S obzirom da sam bila daleko mlađa, bilo mi je u to doba strašno da ih ni ne probam ostatak sezone i još dve sledeće – gadni osip, vrlo iritantan nisam želela da ponovim. Drugi put je bila neka druga vrsta kožne reakcije, tako da su mi jagode bile na zabranjenoj listi. Srećom, u isto vreme dospeva jedno od moja dva omiljena voća – trešnje – pa na jagode nisam ni pomislila.

Galeta me privlači već nekoliko godina vireći sa gotovo svih inostranih blogova. Radi se o prhkom testu koje se rastanji u oblik kruga, pošećereno voće se stavi u sredinu, pa se slobodne ivice testa prebace preko voća, ostavljajući na sredini voće slobodnim. Gledajući iz prikrajka, shvatila sam da se može praviti od gotovo svake vrste voća, a neretko se meša i više vrsta.

Probala sam da je pravim u više navrata, nalazeći svakojake recepte. Ili bude previše suvo testo, iz kojeg mi curi na sve strane. Ili pak bude fino i podatno za rad, ali ni traga od hrskavosti kakvo mora da bude prhko testo. Tražeći savršenstvo, shvatila sam da nije smak sveta ukoliko i iscuri fil ponegde, da je ta slatka tečnost koja se skupi preko papira za pečenje jako ukusna jednom kada se ohladi i stegne. Tako sam našla optimalno rešenje: dovoljno prhko, dovoljno podatno testo, ono kojem se desi da propusti višak tečnosti iz voća, ali mu ne smeta da se takvo i slika – sve to je upravo ovo sa slike. Vide mu se malo tragovi tog soka, ali ne marimo.

Suštinski, radi se o brzom slatkišu, jer se kora umesi začas, potrebno je hlađenje kako bi se lakše razvijala, a i taj postupak može da se ubrza kratkim ostavljanjem u zamrzivaču. Malo oklagijanja, izručivanje voća, još par poteza igrarija sa testom i pečenje. Nakon toga se kratko hladi (može se jesti i toplo, ko voli) i to je sve. Štos je da se može napraviti i više malih galeta, tako da svako dobije svoje parče raja, sa svim okolnim ivicama. Još ako imate neku kuglu sladoleda od vanile – biće vas baš briga što je napolju jesen u junu.