(please scroll down for recipe in English)
Najveće razočarenje mog detinjstva je bilo kada komšinica, teta-Snežana, donese tanjir nečega do neba mirišljavog, prekrivenog salvetom, pa ja brže-bolje uzmem parče i zagrizem koliko mogu usta da otvorim. Istog trenutka mi se celo lice iskrivi i napravi grimasu koja vrlo jasno odražava stav u najmanju ruku nedopadanja, a onda i velike odbojnosti, potom i razočarenja. Zapravo, moj njuh je bio namirisao cimet i poslao poruku mozgu da je stigla pita sa jabukama, a nepce je bilo osetilo bundevu i u trenutku se sneveselilo.
Bundeva i ja nikako da se srodimo. Doskora nisam htela ni da je probam, a sada sam čak napravila fin spektar jela sa dotičnom. Ono što im je zajedničko je da ih obilato začinjavam, jer bundeva, kao i leblebija, bez začina imaju onaj ništa-specijalno-ukus.
Bundeva je zdrava, nije sporno. U novije vreme, sa savremenim načinom čuvanja namirnica u prodajnim objektima, bundeva ima ako ne preko cele godine, onda sigurno tokom jeseni i zime. Bundeva je prilično jeftina. Bundevu uz promenu začina možete da pretvorite u šta god želite, a bajke kažu čak i u kočiju. Sve ovo govori u prilog da bi je trebalo što češće iznositi na trpezu.
Da se vratimo bundevari: kore, bundeva, šećer, cimet i ulje su sastojci ovog slatkiša. Znam mnogo ljudi kojima je to omiljeni desert, a svakako je pravi izbor ako želite da predstavite negde deo svoje nacionalne kuhinje. Verovatno ima onih kojima ukus bundeve ne smeta, ali je meni jedino jestivo ukoliko ima cimeta. Onda imam sve: hrskavu koricu, mekano punjenje, miris i ukus omiljenog začina, jeftin slatkiš i brzu pripremu.
Verovatno svaka kuća ima svoj omiljeni recept, ovaj je moj, a ako imate neki svoj specijalni trik ili tajnu – molim da mi kažete, rado bih ga čula i primenila.
Bundevara
1/2kg kora za pite i gibanice (18 listova)
1200g očišćene bundeve, krupno rendane
oko 100ml ulja
18 kašika šećera
6 kašičica cimeta
prah šećer
Uzeti jednu koru, sipati kašiku ulja i četkicom razmazati, pa posuti kašikom šećera. Drugu koru staviti preko prve, opet premazati kašikom ulja i posuti ravnomerno kašikom šećera. Treću koru staviti preko druge. Uzeti 200g rendane bundeve, pa ravnomerno rasporediti, ostavljajući 10cm do dalje ivice prazno. Posuti kašikom šećera i kašičicom cimeta. Koru čvrsto motati u rolat, idući ka delu koje smo ostavili praznim. Formiranu rolnu staviti u pleh od rerne, postavljen papirom za pečenje.
Postupak ponoviti sa ostalim korama, na kraju treba da se dobije 6 rolni.
Formirane rolne premazati uljem.
Peći u unapred zagrejanoj rerni na 200 stepeni 50 minuta.
Pečenu pitu prekriti vlažnom čistom krpom. Kada se prohladi, iseći je na parčad, posuti prah šećerom i služiti.
Domestic pumpkin pie
1/2kg of phyllo pastry (18 sheets)
1200g of cleaned pumpkin, shreded
about 100ml of oil
18 tablespoon of sugar
6 teaspoons of cinnamon
powder sugar
Take one phyllo pastry sheet, pour a spoon of oil and spread it with a brush, then sprinkle a spoon of sugar over it. Place the second sheet over the first one and repeat process with oil and sugar. Put the third sheet over the others. Take 200g of shredded pumpkin, evenly distribute it, leaving 10cm empty on the other side. Sprinkle with a tablespoon of sugar and a teaspoon of cinnamon. Roll it tightly, going to the empty side. Put the formed roll into the baking pan, set with baking paper.
Repeat the procedure with the other sheets, to get 6 rolls.
Brush the oil over the formed rolls.
Bake in preheated oven at 200 degrees 50 minutes.
Cover the baked pie with a damp, clean cloth. When it cools, cut it in pieces, sprinkle the powder sugar and serve.
Odlično izgleda. Jako volim slanu štrudlu sa bučama i sirom a alatku nisam nikada probala. Uskoro kod mene u kuhinji ide na isprobavanje.
Nisam čak ni čula za slanu bundevaru, ali verovatno je sjajna!
U Vojvodini prave slanu bundevaru od one zelene tikve velike.
Pogle, Tanja, imam je ja na svom počivšem blogu 🙂 (jednu od varijanti). Izgleda suva na slikama ali nije,mnogo je dobra.
Ova slatka isto. Sećam se bundevare iz manastira Žiče, pokojni vladika je najviše voleo tu pitu ali posnu skroz, "na vodi", a sećam se da je imala visok fil, skoro kao krempita (?), najneobičnija bundevara koju sam videla. Ova kao tvoja je klasična, da. Jedini način da ja pojedem bundevu. Isto je ne volim pa ne volim.
Naravno, zaboravim da stavim link :-).
http://slasnoiopasno.blogspot.rs/2014/01/slana-pita-sa-sirom-i-bundevom.html
Vidim da sam prešla na "ti", jesam li ti ja persirala inače? 😀 I ako jesam, sad nekako ne osećam da treba :-). Nadam se da je ok.
Posivsi blog :-))) pa mogla bi da ga vaskrsnes!
Bile smo na ti, a i da nismo – ko jos meni persira nakon druge recenicr, da li si sasava? To prosto ne ide 😉
<3
A kod mene skroz suprotno, u ljubavi sam sa bundevom i jede se u sezoni bar jednom nedeljno. Obično to bude potaž od bundeve ili pečena kao krompir, u slanoj varijanti, a u slatkoj pečena u rerni ili dinstana na malo vode. Cimet nezaobilazan začin za slatke, a đumbir i kumin za slano uz neku dobru ljutu papriku u prahu.
Ne znam da li znaš da je mnogo bolji cejlonski cimet od kasija, pogotovo za nas koji ga stavljamo u većoj količini.
Što se bundeve tiče, za čorbu je meni najbolja muskatna, to je ona što oblikom podseća na tamburicu, a za slatke stvari prinčeva kruna, ona je sivkaste kore a meso tamno narandžasto i brašnasto kao kesten.
Pita divno izgleda i prosto miriše sa ekrana. Ja je nikad ne pravim jer ne smem gluten. Ove zime ću probati onu varijantu američke pite sa prhkim testom od bezglutenskog brašna koje koristim.
A bezglutenske kore? Sada svega ima, pa verujem da ima nešto i na tu temu.
Što se tiče cimeta, znam za razliku i znam da je kod nas u širokoj prodaji isključivo kasija. Gde ima da se kupi pravi cimet, ali mleveni? Ja sam ga bila našla samo u Dubaiju i to u kori. Čak ne znam ni kako bih ga samlela, a da bude ravnomeran.
Mogu da se prave kore od tog mog brašna, al' nisu baš za ovako krckave pite.
Ima ga u Maslini u Katanićevoj. Pakovanje od 150 gr i u prahu je. Mislim da mu je i cena tu negde kao u Dubaiju. Koja slučajnost, ja već dve ture naručivala iz Dubaija 🙂
Tikve, tikvice i bundeve jako volim. Pogotovo onu koju zovemo bugarka jer je jako slatka kada se ispeče. I to je jedino kada je jedem slatku. Ali vrijedi ovo probati – jedino ću još dodati malo maka – u našim krajevima se jede slatka s makom. A mak vjerojatno upije i sav višak vode. Pretpostavljam. Krasno izgleda.
Ja sam uzela neku koja je relativno suva, pa nije bilo viška vode. A sigurno da je mak odličan dodatak. Kao i seckani orasi, nagađam.
Bundevu nisam nikad jela dok se nismo doselili na NZ. Ja sam samo znala da nju jedu svinje. Sada je jedemo često pa i ova tvoja bundevara izgleda veoma lepo. Ima jedna vrsta male bundeve koju zovemo squash, ta mi je omiljena jer je zaista ukusna, Pečena u rerni je preukusna
Draga Tanja, jedan mali detalj, tj dopuna ovom tvom predivnom receptu; jos je lepse dodati kesicu-dve valilin secera.
Eeee, i to je super. Nego što uz cimet, koliko ja stavljam, jadna vanila ni ne dolazi do izražaja.
Istina, ja nesto manje cimeta stavim, ali ipak vanilin odradjuje svoje po pitanju, kako kazes, "nistaspecijalnog ukusa" same bundeve. Iz Kikinde se inace javljam, gde se tradicionalno odrzava manifestacija Dani ludaje, kao sto se i konzumira ludaja u poprilicnim kolicinama i oblicima. Vel poz, Dana!
Kod mene – susta suprotnost. Malo je reci da obozavam bundevu. Sve vrste, u slatkoj i slanoj varijanti. Dovoljno je reci da je potaz od bundeve bio na meniju za veceru na mojoj svadbi (bolje receno, vencanju). Pita sa bundevom je, uz pitu sa visnjama meni najomiljenija. Rizoto sa bundevom je, po mom skromnom misljenju, neprevazidjena!
Više ljudi voli bundevu, nego suprotno. Rizoto sa bundevom – to bi valjalo probati.
Hvala za Tvoj recept👌 koji mi se čini najbolji od svih pročitanih…od bundeve iz moje bašte prvi put pokušaću da napravim piticu…šaljem fotku na inst.ako uspijem. Pozdrav iz vrele Boke. Stanka.